Srpski sion

В р . 19.

СРПСКИ

СИОН

ако се измене досчдашњи и данашњи начин избора свешшеника-троха. Видели смо, да <Ке с једне стране нредлагала двојно-тројна кандндација, а с друге стране, да избор не обављају општине него заједничка седница сва три одсека епархијске власти. За двојно-тројну кандидацију смо и ми, ал с тим условом, да се од свију тражилаца 2 односно 3, који најбољу квалиФикацију имају, а уз то су доброг владања и иначе су се на кљижевно просветном нољу одликовади, припусте избору, ако на њу ирисшане и дотични еиискои. Не пристане ли он на кандидацију, за коју је већина чланова конзисторије, има се поднети црквено-митрополи}ском савету, да реши о оправданости његовог непристајања, против ког решења не би било дризива. За услов, ко се све може искати за пароха, ставили бисмо, дасе пре пробављених 5 година које као ђакон, које као номоћник односно админисгратор, за које би време имала право конзисшорија односно еиискок, да их одре^ује ио иошреби на нужна места, не може нико нрипустити избору. Овим би се иостигло то, да не би могао нико из капута доћи на иарохију, а нодједно не би толике парохије биле без свештеника, односно не би и којекакви калуђери били по парохијама. Тим и само би се тим начином отклонили то зло, да по свршетку богословије, сврхнен богослов не зна куда ће и у неизвесности, да се којекако жени, ношто би се у том случају сваки епископ морао бринути за своје богослове, који наравно без његове дозволе не би ни могли ући у богословију, и чим би свршио богословију, имао би место. Тим би се начином стало и томе злу на пут, да свршени богослови из дољних крајева не ће да иду у пакрачку, горњокарловачку и будимску епархију, дочим романски богослови и то доктори бого^ словије одлазе на администрацију на нај лошије парохије. Па што да то не би могли и требали и наши да чине, и то не силом, но драговољно. Ал за то поред тако родољубивих

свештеника Романи и напредују и отимају српска села! Кад могу свршени правници и доктори права да обиграју као аскултанти, нристави, и судци у накрст сву Хрватску и Славонију, зашто не би могли и богослови из дољиих крајева нробавити 1—2 године дана у горњим еиархијама, да виде како се у њима попује, и да се науче смерности и чувању. Наравно да у том случају, не би им супруга доносила уз мираз и алт-дајч мебл за неколико соба, него би иамењен за намештај новац чували кад се једном стално сместе. И ОФицирске госпоје с каквим миразом, морају да живе по забитним селима у Галицији, које се према томе и удесе са намештајем. Код нас на жалост, многи не може да се накани на село, што нема згодног стана за женин намештај, а многи дошавиш из капута за пароха и не знајући ни за какву нужду, од првог дана почне раскошан живот, те за кратко време страћи и женин мираз, и своју очевину, те поред парохије прве класе и леие сееи.је, кубури као ђаво. А да је пробавио коју годину у Лици, видео би шта је нужда, те научио би се чувању. ТТТто се тиче самог избора ( ми би смо били за то, да избор не обављају ни општине — скупштине из напред реченога, нити одсеци енархијских власти. Нисмо даизборе пароха обављају одсеци епархијских власти с тога, што смо ми данас огрезли у странчерању, те за љубав страначких обзира, заборавимо на све друго, па често за љубав њих не умемо да се ни мало узвисимо. Како смо на жалост у карловачкој митроиолији дошли до тога, да се већ и свештеници јавно изјављују за присталице појединих политичких странака, у којима и главну улогу играју, кад би се установило да изборе обављају одсеци епархијских власти, сви би штребери ступали данас у једну владајућу странку, а сутра у другу, и тек тада не би могао доћи до боље парохије ни један неутралан свештеник, па ма како заслужан и спреман био.