Srpski sion

Стр. 68.

ОРПСКИ сион

1В р. 3.

диах он Архиереј СоФрониј Енископат себје добавити может. И на тој декрет Архиерејски сеј Синод високославној хофденутации в' покориости ремоншчрирати судит сего зактеванија немогутство, из узроков, что с' једне стране она високославна хофдепутациа от Архиепископа и Митрополита и Синода Архиерејскаго, без предсљедовати имугачија конфирмации освјашченаго Епископа за Епископа призн шати отричет, а јешче домородне и знатне житием, честију, вјерностију, к Богу, церкви и Их Величеству услужене, а с' друге нам в' пороцје знатнаго нротив своего законаго предстатеља и иоглавара ков двигнувшаго, Архиреа сего Софрониа за нолучиние Епископата препоручает, јеже того ради бити не может, что в' первих от тојажде хофдепутации на блажено почившаго Господина Патриарха Господина Арсенија Јоановича особливим декретом заповједано да би Архиепископ и Епископ свој конзисториум и от народа и језика нашего људми наполњати и состављати имјели. Потомже второ ири посљедњем 1749-го года бившем соборје сииодално, и от обшчества конгреса закључено јест во обгачество Синода Епископатов, но ни менгаих церковних достоинств никого от греческаго или инаго јазика народа не примати, а нарочно за јего реченаго Бјелградскаго СоФрониа отречено и отказано, да Епископата имјети не может, и в' конец того високоречену хоФдепутацију смирено просити, да би инако са стране и от чужда јазика и народа пригаелце в' обгачество нагае не намјегачали, но по наведеном декрету и Собором закључении на обгачество нагае водитп и держати изволили. 7. У ствари от жигелеј Вергаачких ради почившаго Максима Несторовича, Архиереа Вершачкаго код Томе грка оставлених на аманету 1000 дуката дана извјестија приговорено, да им Вршчаном пигаетсе и извјестие изигачет у коем су љету они онај преко другога по тестименту учиненог аманета осгавлениј рест от 1028 фл . 48 х. от почившаго Гд. Исаиа Антоновића, да

церков справет нову, примили, јеже от туду разумјети, ашче он како Архиепископ им то дал, занеже како ондјешниј Енископ он могл ние Архиепископу и Архиеписко пату управо припадајушче от пасљедиа новце раздавати. При том да вопроситсе, ашче дадоша от себе јему Гд. Архиепископу сверху оних поваца квиту. К' тому и тесгамент покојнаго Гд. Несторович.л да издадут или гдје находитсе јавет и Петронија униата преставленија ден месеца и љета да отиишут. 8. Јелико субстанцие и долга ночившаго Господина Архиереа Костајничкаго Алексиаја Андреевића кнсаетсја, судит Синод сеј Архиерејскиј. да повому онамо поставитисе имушчему Архиереју, дом и цјела субстанциа кромје округа нредастсја тако, да он цјелиј почившаго долг, наплатитв. Ашчели же би платити отрицал и не нримил, тако Архиепископ Епархију Костајничку да берет до наиирениа цјелаго долга, а он Епископ у приходе не мјешаетсја. (Наставиће се.)

Владика јегареки Јефрем Бањанин. д. р. Патријарх је Арсеније Црнојевић у половини 1694. поднео молбу цару Леополду I., у којој га мољаше да благоизволи потврдити односно признати за епископе оне, које је у њојзв навео, од којих је неке затекао пре свога прелаза, а неке поставио по своме прелазу. У истој је молби молио да се Јефрем Еањстин потврди за владику Јенопољског, Велико-Варадског, Ђулинског, Папмезегаког и Золонкегаког. Како је у то време римска јерархија у Угарској била сувигае силна, којој на челу стајагае чувени кардинал Леополд гроФ Колонић; игало је тешко с' потврдом српско-православних владика. ну, како је цар Леополд I., требао Србе и њихове мишице, претегао је државни интерес, те је дипломом од 4. Марта 1695. потврдио између осталих ЈеФрема Бањанина за владику Велико Варадског и Јегарског.