Srpski sion

С тр 142.

СР1ТСКИ СИОН

Вг. 6.

§еће1т ги ђе(Јеи^еп веуп "тгс!, ит ђеј Ве8е1иип§ (1ег МекороМеп 8(;е11е, аиГ сИевеп Мапп с!еп Вес1асћ4 пећтеп ги кбппеп.** 1п§1еЈсћеп 8о11 9. с1ег с1егтаћћ§е Ргоћв!: 111 с!ет Вегсћпег Са1и§јег К1о81ег Буопјвјиз 21уојпо\'Јсз е1п §езсћ1сНег Мапп аеуп, (1ег уоп с!еп УогигИгеШеп (1ег Ка^1оп ћеГгеуек, аисћ веПзв! уоп (1ег Оп!оп кпсМ епШте! ги бсћеЈпе,*** (1а §е§еп аћег луе(1ег ћеу (1ет §е\\ге8з1еп Ме1гороћ1еп, посћ ћеу 8е1пет Тетезуагег В^сћоГ 1 п 6ип81еп б!;еће; ћеу §е§еп\уаг!;ј§ег Ве8 (е11ип§ е1пе8 пеиеп Ме^гороМеп \у1гс1 а1ао аисћ аи!: сће Ве{бг(1егип§ сћеаез Маппев ги е1пет делзв^ћит т аИШипћсћег Аг1 Шггис1епкеп зеуп; ^е пјсћ! т1П(1е1'аиГ с!ет Ас1т1п181;га1;огет (Зез п1сћ1 ип1гј;еп В188Иштз ^и Агас1 ВасћотЈиз Кпе80У1<;2, (1ег ећеп&И §и!е 81исћа ћаћеп зо11е, сће (ћепвате ВикбЈсМ §епоћтеп шегс!еп та§. 10. Ићег Дје \'оп с1ет В18сћо1: ги Теше8уаг (Видак потоњи митрополит Вићентије Јовановић) уогдекоттепе 1пп2^сМ, Паез зеЊег тН етет уегћеига1ће{;еп \Уе1ће е1пеп ип§еђићгћсћеп 1Јт§ап§ рДеде, 8о11 с1ет уегпећтеп пасћ сЈхе Векапп1;п188 е1пе8 Аи§еиеи§еп ћеу с1ег Ваасо Вери1а1лоп оћћапс1еп зеуп; же1сће а1ао (1ет Соттезагт пасћ2п1га§еп 8еуп шгс1. 1т ићп§еп 81пс1 ћеу (Зет Еп1\уиг1; сЈег 1п81гис1;10п теЈпе апсЈег^еН т 8асћеп всћоп уогћег §е §ап §епе Апогс1пип§ 2ит В1сћ1та88 ги иећтеп, итЗ сће Аи8агћеНип§ \т1гс1 80(1апп пасћ (1ет дете1п8сћаШ1сћеп Е1п\'ег81 ;апс1п188 (Зег 81е11еп ги те1пег Сгепећтћа1(ип§ с1етпасћ81;еп8 Уогги1е§еп 8еуп. МагЈа Тћеге81а т. р. Н: # Како је међутим 15. Августа умро ** Коиесар је Хадик поред свег тога свим силама радио, да буде изабрат за митрополита Јован "Борђевић, кога је силом и протурио. А за шго, то је бар јасно. И из овог се види, како су комесари при ивбору митронолита имали и својих рачуна. *** Ово је царица рекла ва Дијонисија с тога, што је исти имао разговор с царем Јосифом , паје Цар држао, да Дијонисије није противан унији, што пак није исгина било. 11о овој тврдњи царичиној и ми смо у „Гласу истине" ва 1890. стр. 365., а пре нас блажене памети Никанор Грујић као архимавдрит у књижици „Народна сриска скуиштина 1. и 3. Маја 1848.", осудио арх. Дијониеија, да је нагињао унији. Исту смо своју сумњу опозвали у „ Саомепику " српске кр. Академије XXXIV. стр. 141.

митрополит Павле Ненадвић, није заказаног сабора нн дочекао, који је одржан идуће 1769. годнне. Рад је 1769. народног сабора преставио и оценио лепо наш умрли прпјатељ Мане Грбић уП. књ. „ Карловачког владтанства 13 стр. 53 —96. Горња два прилога нека послуже као допуна историји истог сабора.

Настојатељи манастира Ходоша. С пријатељеке стране добили смо следећи списак настојатеља манастира Ходоша. Исти гласи : Насшојатели манастира 1. СоФроније архимандрит 2. Генадије игуман . . -ј3. Александар Прерадовић архимандрит 4. Вићентије Продановић архимандрит 5. Василије Милутиновић игуман 6. Вићентије Новалић архнмандрит родом из Мостара .... 7. Методије Богдановић игуман ..... 8. Генадије Таукић архимандрит родом из Баје . 9. Теодосије Јовановић архимандрит родом из Батоње .... 10. Мојсије Манојловић архимандрит родом из Арада .... 11. Симеон Поповић игуман родом из Сирига 12. Григорије Кириловић архимандрит родом из Галше 13. Стеван Крагујевић архимандрит родом из, Осека 14. ЈЕаврентије Гершић протосинђел 15. Емилијан Кенгелац архимандрит родом из Кикинде

Ходоша: 1700 1705. 1732. 1750. 1768. 1773. 1775. 1778. 1786—1810. 1810 — 1835. 1835 — 1837. 1837 — 1839. 1839-1842. 1842 — 1845. 1845—1853.