Srpski sion

СРПСКИ сион

Стр. 245

кој могло би ове године прославити један реднк јубилеј, једну тиничну 40-годишњицу. Са којим мислима и осећајима, са каквим расположењем и стеченим у тој 40-годишњици искуством, казаће вам се и само чим рекнем да је то 40 годишњица'г. 1864. засноване реФорме у нашој свештеничкој дотацији. Слава и хвала нека је доброј вољи сабора од 1864 5. којом је цокушао да праведније, свештеничког угледа и звања достојније, приликама времена сходније, а интересима цркве и народа пробитачније и корисније, регулише свештеничку дотацију — према дотацији дотадањој. Колико је, пак, и је ли шеговој доброј вољи пошло то за руком ? Није. Народни сабор, већ након пет година после установљене 1865. г. свештенич ке дотације, а ни пуне две године носле превишњег кр. решкрипта од 10. августа 1868., нашао се је нобуђеним г. 1870. донети нову дотациону уредбу. То је најкласичнији доказ, да је сабор 1864 5. и дотационо свештеничко питање сломио преко колена, као што је сламао и сломио и многа друга, па и најкрупнија питања и ствари у нашој цркви. То је најкласичнији доказ, да је г. 1864-. у одборима заснована и г. 1865. на сабору донесена реФорма свештеничке дотације промншила свој циљ, да веЛ онда није одговарала својој сврси. Али, на велику жалост и штету парохијског свештенства, оеа је, ето, доживела и своју 40-годишњицу! Па зар та њезина 40-годишњица није типична за прилике у нашој цркви и народно-црквеној автономији?! Зар није јединствена појава у томе, да нарохијско свештенство наше цркве дочекује и 40-годишњицу своје дотације, која је, тако рећи, при свом порођају осуђена била на смрт, ради својих недостатака, ради своје неподесности и неправедности? Сабор одг. 1870. осудио ју је већ, и донео нову дотациону уредбу. Није добила санкцију. Сазвани сабор г. 1872. распуштен је био пре него се и састао. Сабор г. 1874. није доспео до уређивања свештеничке дотације, али и на њему|пала је реч осуде за постојећу дотацију.|*На-

родно црквени сабор 1879., уморен другим законодавним радом својим, скинуо је дотацију са дневнога реда и вратио ју је одбору, надајући се, зар, да ће ју изнети иред саборски састанак 1880. Из иозаатих узрока до тога састанка није дошло. Мандат сабора од 1879. после првога састанка његовог истекао је и протекао је нечујно, као што су истицали и протицали мандати и потоњих, а ко би смео рећи да неће истећи и протећи тако и мандат данашњега сабора. . . Одбор 15-орице, изаслан од сабора г. 1885. да спреми предлоге за саборски састанак 1886., спремио је био и предлог за уредбу о свештеничкој дотацији. Но тај саборски састанак био је веома кратког века. Разишао се већ у трећој седници својој, да се више и не састане. . . Тек саборском састанку 1892. пошло је за руком, да поред других уредаба, недонесав најважнију, ипак донесе уредбу о дотацији свештеничкој. Али ни њему не би суђена слава, да донесеном том уредбом — каква је била да била — разведри натуштена чела и охрабри забринуту душу парохијскога, световнога свештенства, чији се поглед смркава, чије се срце цепа и леди на љутом мразу очајних му брига за материјални опстанак његов и његових породица, на љутом мразу ако не типичног индиФерентизма према парохијском свештенству, но свакако половног, више Формалног него стварног и истинитог старања за то свештенство. Дотациона уредба, донесена на сабору 1892. није постала законом. Судбина сабора 1897. позната је, а позната је и радња данашњег сабора. И тако је православном сриском парохијском свештенству Карловачке митрополије остало, да дочека и 40 - годишњицу свију недостатака своје дотације, које недостатке су увиђали и иризнавали сви наши сабори од 1870. до данас, а који су недостатци, поред све новијих промена нрилика, бивали све то већи и штетнији, те и осетнији за свештенство. Сабори су, као што рекох, те недостатке покушавали отклонити новим дотационим уредбама. Но с каквом вољом и