Srpski sion

СРПСКИ

сион

шшшш %р. 19.

настирских настојатеља реши, да љегов одбор сваки противзаконити нокушај саборског одбора законитим путем снречи. Одбор манастирских настојатеља спречио је то, као што је позеато преставком на обе кр. државне владе. И тако је једно зло уклоњено било, но је на брзо надошло друго зло. Саборски одбор неувиђајући свакако да су гореспоменути 5 и 6. сусиендовани, а суспондовани су јер их је закачила 4. тачка у 19. §. саборског устројетва, и да на њихово месшо још уввк функционише стара од 1854. год. аиелаторијска наредба о администрацији са манасширским доб■ рима, коју је ирви саборски одбор, ваљда што није био способан да одмах изради штатут који тч. 4. §. 19. спомиње, — само иросто иревео, ма да се „Браник и у једном свом броју од ове године с поносом хвалио, да је то умотвор његових великана, пребацујући данашњем саборском одбору, да он неби никад био кадар таково шта саставити, отпочео је да маневрише и да покуша неби ли манастирске управе саме се одрекле администрадије са манастирским добрима, Поменуто данас важеће унуство о администрацији са манастирским добрима, није ништа друго него превод старе апелаторијске наредбе, донесене у седницама исте дана 17. и следећих дана месеца Августа и Сеитембра 1854., као и инструкције издане у апелаторијалној седници од 4. и следећих дана месеца Октобра 1856. N. 34. Покушао је пак на овај начан. Узео је манастирске годишње нрорачуне, па их је самовољно тако прекрајао, да истеше годишњи један вишак, којег би вишка свота била готово истоветна са прорачунском свотот, што ју је носледњи сабор установио. Што их је самовољно прекрајао, неби још било највеће зло, ал је највеће зло у томе, што их је злонамерно прекрајао, узевши за нодлогу вишка само благајнички дневник, те је приходе тако повисио, како то нико, а не манастирске управе, није у стању истерати, а расходе је опет тако онизио, да све очито иде на упронашћивање манастирских добара.

Да се на основу новчаног дневника код администрације ма каквог имања, даклем и манастиреких добара, које се у сопствепој режији води, годишњи вишак неможе установити једино на оспову тога, колико се уновчило и колико се од тога новца потрошило, јасво је сваком економу. Јер на тај начин може при добром и савесном газдовању годишњи рачун, који је састављен на основу новчаног дневника крајем године ноказати нул фон пул, а на против и најгоре и најнесавееније руковање, може новчаног дневнкка вишак понети на хиљаде, истина на кратко време. У првом случају вишак је у подруму, у чопору и т. д., а у другом случају је иак продато и оно што се неби смело у интересу рационалне економије нродати. Саборски је одбор сигуран био, да на тај начин неможе доћи до жељеног вишка, но до ко.јег тим ноступком чак није ни мислио доћи, већ је твм ноетупком хтео да васкрсне једног мртваца § 18. у У одс. сл. Б. кр. решкрипта и шњиме да омаловажи манастирске уираве, неби ли се расрдиле и администрацију са манастирским добрима од себе својевољно одгурнуле. Манастирске су управе преко одбора манастирских настојатеља, протестовале против тога, да саборски одбор њихове прорачуне прекраја, пошто му то право не припада, и молили су да им се ти прорачуни. ако је нотребно, на разјашњење врате онако, као што се то еа рачунима чини. Саборски одбор пије разлоге одбора манастирских настојатеља усвојио, већ је наредио да се против оних манаЈтирских настојатеља дисциплинарна истрага спроведе, који пису онај нрорачунски вишак у годишњим рачунима унели, што га је саборски одбор прекрајањем манастирских прорачуна установио. Одбор манастирских настојатеља одлучно се оградио против те самовољне намере саборског одбора, да он против манастирских уирава односно настојатеља дисцицлинарно постуни, и у преставци својој нагласио је, да ће се манастирске управе придржавати само својих прорачуна .