Srpski sion

СРПСКИ

сион

С тр . 567.

Дакле у стању иререшкриптуалном, налазе се и данас манастирека добра т. ј. у рукама су манастирсках братстава онако, као што је Даљ у рукама српског патријарха, а пустара Сириг у рукама бачког епископа била, наравно обзиром на канонска наређења у главном 4. кан. IV. васељенског сабора, да дијецезан има и право и дужност надзора, коју је контролну власт епископат у митрополији карловачкој према конзисторијалној системи I. §. 5. сл. к. и IV. §. 13. и према кр. решкрииту IV. А, §. 10 сл. 3., као и према саборском устројсгву §. 22. сл. г. и з. „мало много" са ненадлежнима поделио. Толико о адмнистрацији. Ко се пак под извршигелним органима разумева, над којима центрадна управа има контролу, јасно је да немогу други бити већ чиновници и повереници љегови, који упутства и интенције управе при администрацији имају да извршују. Е1 пипс уештиз ас1 Гог11881тит! У том кр. регакрипта §. 18. даље се вели, да ће та управа прегледати оне рачуне, који се њој буду подастирали, и ослободиће рачуневодитеље или ће их повући на одговор, и у оиште извршиваЛе у том обзиру дисциилинарну власш. Питање је сад, ко се подразумева под рачуноводитељима. Нико се други не подразумева, већ горесиоменути извршителни органи, а то су претшаственици данашњих фондовских чиновника. То је врло близу разуму. И да се над никим другим, већ над истим органима има вршити дисциплинарна власт, и то је јасно, јер се и само казује. Ту јасноћу пак поткрепљује §. 22. саборског устројства, који није друго него параФраза §. 18. у кр. решкрипту. Саборског устројства §. 22. сл. в. гласи : „У делокруг саборског одбора спада, да именује путем стечаја и по исказаној нужној способности све чиновнике Фискалатске, економске, рачуноиспитателске и благајничке при Фондовима, Фундацијама и заводима, који се тичу целе митронолије, исто тако да их одпушта због преступа или немарности, доказане дЕСциплинарним поступком или на основу пресуде кривичног суда." Јаспо је дакле, да саборски одбор Н6М&

дисциилинарну власт над манасширским насшојатељима, ваИ је има над фондовским чиновницима, као што је то и ири централној уирави било. И кад то тако стоји, онда је као сунце јасно, да се §. 18. неможе ни у погледу дисциплине односити на манасгирске настојатеље односно на манастирске управе или калуђере уопште. Да је пак како бивша централна управа, тако и њен наследник данашњи саборски одбор у погледу администрације са манастирским добрима оставио све по старом, по пререшкриптуалном одређењу, сведочи први саборски одбор својим упутством, како да се манастирски рачуни у будуће полажу, издавши поново ону исту с малим изузетком стару апелаторијску наредбу, по којој су манастирске управе полагале рачуне старој конзисторији пре решкрипта, и којих је рачуне Финалисала стара апелаторија, док духовна и административна страна у делању старе конзисторије није решкриптом још раздвојена била. Над калуђерима дакле у оиште, а над манастирским настојашељима на иосе, централна уирава није могла имаши ниши је имала дисциилинауну власт. Па кад она такову власт нвје вмала, није саборски одбор могао од ње такову власт ни наследити. До решкрипта имао Је над калуђерима — дакле и над манастирским настојатељима — онај, коме су се рачуни подносили и дисциплинарну власт, но решкриптом то престаје. Зашто ? Јер се решкрипгом стара конзисторија дели на двоје, на духовни и на административни одсек. Под духовни одсек, данашњу конзисгорију, потпадају калуђери и данас дисциплинарно, а административном одсеку, данашњем административном одбору, полажу рачуне. Право конзисторије у I. одс. §. 5. сл. к. конзисторијалне системе да прегледа манастирске рачуне, прешло је на административни одбор кр. решкриптом од 1868. IV. А. §. 10 сл. 8., а право старе апелаторије у IV. одс. §. 18. конз. системе да те рачуне надревидира и Финалише, прешло је прво на централну управу кр. решкриптом