Srpski sion

С тр . 570.

СРПСКИ

сион

Б р . 19.

чланова саборског одбора, ко.ји су се у то достојанство уселили, мислећи зар да им њихов пођПе оШсшт одговара каквом министарском положају у држави. Тако су ваљда и данашњи чланови саборског одбора мислили, али нек се теше, тако се разочарали њихови „пријатељи" они разметљиви око „Браника", а тако ће се после њих разочарати њихови други „пријалељи" они премудри око „Србобрана", те ће ваљда доћи време, кад ће се свако извлачити да не постане члан сабороког одбора, као што је дошло време од када су цркве нразне, да нико не воле бити тутор. Од када саборски одбор постоји, још се није десило да његови чланови једне његове седвице са њихове висине буду цитирани на оптуженичку клупу. Што се држало готово за немогуће, то се догодило дана 20. септембра (3 октобра) о. г. поводом тужбе одбора манастирских настојатеља, који је на основу добивеног мандата заступао све настојатеље односно цео монашки сталеж митрополије карловачке, који је сталеж нечувено од највишег автономно административног тела, саборског одбора, анархистом назван. Судска распра је тога дана прекинута, јер је судац нагласио; да мора прво да се инФормише, да ли саборски одбор има какову год власт над манастирским настојател^има. Нек и ово стварно разлагање иде у нрилог тој инФормацији. И сад још да покажемо на једну дилему : Или су оптужени чланови данашњег саборског одбора у незнању услед површног познавања авгономних уредаба, назвали калуђере митрополије карловачке анархистима, или су то учинили у потпуном и тачном познавању наших автономних уредаба? У првом случају, имали би да испаштају услед незнања, јер незнање закон не извињује, у другом пак случају треба да се казне ради зле намере. На суду су нагласили да нису хтели вређати. могу нак то доказати једино кад увређене тужиоце моле за опроштење. На Црвеном чоту 25. септембра 1904.

Тужба архимандрита \у против чланова еабореког одбора. (Судока расправа.) Као што је читаоцима овога листа иознато, поднео је одбор манастирских настојатеља кривичну иријаву против оних чланова саборског одбора, који су учествовали у оној седници, у којој је саборски одбор у једном решењу свом назвао све калуђере митрополије карловачке погрдним именом „анархиста". Услед те пријаве била је судска расправа пред кр. котарским судом у Карловцима 20. септ. (3. окт.) о. г., на коју су престали свих шест оптужених чланова сабор. одбора, и сви тужитељи архимандриги осим једног. Осим оптужених, пријавила се још три адвоката као браниоци, а остала деветорица, којима је „Застава" претила, нађоше за добро да не дођу, јер им је још сувише у живој успомени истражни судац банског стола Стојановић, а да би се јавно показати смели. И тако се претња „Заставе" смањила са 12 на 3 адвоката. А и од обећаних „торби", не видесмо ни једну, али зато видесмо један фотографски апарат, неког неучтивог госта у публици, којим хтеде архимандрите још у расправној сали снимити, али кад му то не пође за руком, и ако га је у том послу „главни" уредник „Заставе" потпомогао, дочекао је архимандрите на сокаку циничком дршкошћу и снимио их је. Надао се ваљда инзулту, ког је мислио и изазвати, али се морао задовољити једним немачким надимком, који се берлинским шустерским шегртима даје, кад су безобразни. (Да се тај неучтиви „господин" неби можда нашао увређен, изјављујемо овде, да се тај надимак има буквално, а може се и у автономном смислу узети. Прим. писца.) „Застава" је донела опширне извештаје о тој расправи, али наравно онако, како она уме са извртањем и неистинито. Разумемо кад доноси нетачне и хваличне извештаје, оданде, где су они сами, али како може то чинити тамо, где је и другог света било % Ту одиста треба велика доза покварености. Но ми знамо зашто се то ради, а попгго је нама стало до истине, и да свет дозна право стање ствари, донећемо у кратко извештај о тој расирави онако, како је текла. Судац је Вл. ЈаковљевиЛ отворио у 9 сати