Srpski sion

С тр . 664.

СРПСКИ сиов

Б р . 23,

еение свое приводил, ово, јако јему кресг такови потребен јест, овоже. јако јего Григорију њекоему в Сербии заоставшему архимандриту предал, кое и самим писанием своим томуже ироигумену даним потвердил. Проигумен обаче, коему крест тој јако вручени от монастирја Хилендарја аманет, на сердцу лежал, с преднаведеним Георгију извинением задовољитисја не могл, принужден себе видјел и мирскија власти, нарочнежје Славонскиј > в Петроварадиње Генерал Команди, идјеже Георгиј с прочими поглавари Сербијанскими в дјељех до них относјашчихсја, иснитуем бил, уврачеванија нросити. А между тим временем догодилосја, да арх. Фенечки Мелетиј Никшић, јемуже и отјатие того креста, и скорб реченаго проигумена познана бист, в перњаворје Фенечком, идјеже Сербли в сија страни пребјегши збегове свои имјели, у њекоего перњаворца Милнћа Остоића случајно изо брјел. Сирјеч купец њеки именем Павел Неранжић из Венчана београдске наие, приликоју бјегства Сербов, у реченаго перњаворца на времја поселивсја, потом обаче во Сербију паки возвративеја, сина своего дванајстољетнаго, јегоже в реченом перњаворије междутјем оставил, ради ученија школнаго, на састанак с тим налогом, позван бил, јако да он јему познатују вешч от помјанутаго перњаворца на сохранение преданују, изискав со собоју принесет. Дјета сие повељенију родителеву посљедовати хотјевшее, у старца архимандрита Василија совјета просил, что јему дјелати надобно? Еое приликоју на вопрос гогожд архимандрита, каковаја сија вешч јест, јегоже он родителу своему на састанак носити имјел, открило дјетја, јако вешч тоја јест крест њеки, от Георгија Петровића на сохранение предани, и сицевим начином крест, о немже во просбје изобрјетесја; коего и купно с горе упомјанутим описанием В. В. на далшее милостивјејше унотребление всепокорњејше нодношу, и с глубочајшим страхопочитанием изумирају Вашего високонревосходителства В мон. Фенецје 27. Јан. 1814. всенижајши Павел Хажић с. р. Архимандрит Гргетешки.

П и с м а студеничких калуђера. Приопштио Д. Р. I. Преосвјешчењејшему и словосњејшему г. г. архиеиископу и митрополиту СловеноСрбс.кому и прочим, кирију Вићентију (Поповићу) о Господје радовати се на многа љета. Частњеј ти руцје и нозје лобизаем, умње прикасајушчихсе. Хотешче ваше Преосвјашченство увједете и о нас недостојних и манших рабов в. П., молитвами вашими и Влагодатијеју божијеју до сего числа јешче ва живих, обретаемсе, и молимо господа Бога милостиваго и пречистују јего Богоматер за блаженое здравие в. П. разумјети. А по сих веетно сатвараем в. П. милостницу коју сте послали к нами, дошло нам до руке, и ми смо наредили те се одржавају сарандари, и паки велми се молимо в. П. да не бисте у забвение дали овују свјату.ју обител, но да бисте ноказали отачаскују љубав, јакоже и до јако, а ми ћемо должни бити отслужити, и должни јесми непрестано Бога молити о блаженоздравии в. П. и душевном спасении, и у дне и у ношчи непрестано, инују иомошч и надежду неимам, токмо на Бога милостиваго надеемсе и на в. П., и антиминс шчо сте нам послали дошао нам је до руке, и паки молимо се в. П. ако би кои брат наш тамо дошао нарежден от св. манастира позаради милостинице с нашим рукописанием да бисте га нагледали, и позаради Василија кои јест у Будиму молимо се в. П. да бисте сатворили љубав да му отпишете да пошље путнину у монастир, ако он неможе доћи, а и ми смо му писали. И поздравление присилаемо г. владицје кир Никанору Гостајничком (Никанор Димитријевић-Митровић, владика костајнички од 1716—1728.) и целуемо св. десницу и сарандар му одржавамо. И прочее свјатие молитви в. П. с нами всегда амин. Месеца Јулија 23. у Белграду лето 1718. Вашего Преосвјашченства непрестани Богомољац и отслужитељ Пахомие архиМ. II. мапдрит студенички с. р.