Srpski sion

Бр 25.

На другол1 лииту горњи' иисма, наичсао је митр. Стратимировић: В Карловцје 12. Окт. 1797. Г. ПавловиКу, концииисти код коморе. Писание ваше от 15. Окт. но иовом исправно примил, о преиорученаго младића својствамн обширно увједомилсја, и драго ми је да он поред пр јчих способно стеј, и дар кротости и смиренија наравни имјеет, да всјакому пријатан бити может. Како што сам дакле и иређе вашему благородију јавио, да прилика доволно имјеју у коими он с временем анлициратисја может. тако и сада нри том остају. и то би мое мњение и намјерение било, да би он сјемо пришел и у клирическој школи, в коеј славенскаја граматика, катихетическа п насторална теологија предаетсја своим начином зато слушал, што нитко у чип без того примити се не може, а и што бн нрилика била њега и болше познати, и он би онда сам искусити се могао, хоћели се монашескому чину нредати или не, кое ће он све за 1У 2 године преслушати, а и цјелу надежду имати да ће анликацију ашче не у чину то ири гимназиуму здјешнем нолучити моћи Фрај кваргир и кост имаће с алумнистама, но и ири том биће сверху јего нризрјение да ће болши кост нежели нрости алумнисте имати, само с алиницама мораће се за време сам постараги. То је дакле мое мњение за тога младића ако и ви к тому сродствуете, и он тако резолвиратити се хоће, то можете га таки овамо оправити, где кад дође, нек се код Архимандрита Видака или мога Косте нрејави, и после ће овде предјавленим начином за њега уредити се". На ово му је Павловић у своме писму од 4. Новембра (по нов.) 1797 одговорио: Ваша Ексцеленција Милостивјејпш Господин! 0 намјерении В. Е. иознатог Луку Емушицког* извјестио јесам. Обаче он при објавленим обстојателствам находи за себе * Лукијан Мушицки, за време свога школовања авао ее Емушицки, као што се види из његове сведочбе а и из 11.1'гова писма ни<атог митр. Стратимировићу. УР ед.

сходние и нолезние при универзитету јешче ос тати и у паукама далше упражњаватисе Он се преиоручуе, аки в кренком намерении с временом в монашески чин всгупити, пребиваја Вашеја Ексцелзнции оте ческом приурјенију, да би му ио прилицп на него опоменути се изволили. На другом је листу овог писма митр. Стратимировић написао: В Карловцје 29. Окт. 1797. Господину Павловићу. На ваше писмо от 4. Нов. по нов. и мам вам отговорити, да ако мисли Емушицки како твердо намјерает у чин етупити, то таки да се оирави и овамо дпђе, будући да ће се школе клирические већ 9. Нов. по нашему започети, и будуКи да он нада се да ће му то хлеб бити. Дакле ние потребно да он његову намјерепију несходни занат т. ј. јус учи. Он треба да се у педагогическој науки и у штилу унражњава, а не у јуридическим етварма, кое ће му слабо потреба бити, На ово је ЈГука Емушицки 20. Нов. 1797. митр. Стратимировићу одговори : Ехсе11еп1Ј881те ШивкпввЈте ас Ке\чгспсПбзипе Ботте Агс1пргае8и1, Вотте шИп (Јга1|08188Јте! Бит Ооттиз ОопсЈр181:а Раии»у-ј>.'8 и141тат Ехсе11еп1;1ае Уее^гае ас1 8е нпвншп ер181о1ат тесит соттип1саге1, (Зјуегеае аттит теит 8иШ\ 7 егип1 со§Иа!:10пез, јпдие сНуегеат 1гахеге раг1;ет. Шгит еп1т ргае8еп1ј, диат Е. V. т1ћј 1:ат ђепјдие о0ег1, ђепеуо1еп(;1а пипс Ггш, ап еап(Јет рго Ги1иго 1етроге ре!еге Зеђегет, (Јиђјиз апсерз ^ие Наегеђат. Еди1(1ет и!; ћапс Е. V. дга^ат, а^ие ргоро8Ј1:ит т1ћ1 Ги(;игит ујс1епсђ 8 епи» 1иђеп8 атр!ес1;аг, тиНЈз а1Нс1еђаг, ])1ига {атеп герепНпат ђапс с1е (егт1па110пет сН8Уазегап( ас1ео, и! ргјиз асШис ађдио ас1 тјпив (етроге Ји Пв, (Јиае Гикиго тео 1 и 1 јипс(а, ех песензагЈа вии!;, регНсл сирјат. МиИа еп1т тИп с1ееззе ујс!еп1;иг, ^иае ћас(еип8 азбедиј поп Га1ћ 111 тапи теа сиш ргоркегеа, ^иос! тиЦЛисИпе в^исПогит ођгиеђаг, (ит диос! сопЈШопЉив, ^иае пипдат 81пе то1ае8(;Ј18 е88е сопзуеуегип!, отш, Нсе!; пес пипс 118 сагеат, (етрогс ујхегат. Јига Јнсђоау!, 8ес! поц ео Ипе, и1