Srpski sion

С тр 60. СРПСК1 У своју одбрану. У 271. бр. „Заставе" за пр. г. у извештају о раду Саборског одбора, познати вредни и по уздани известилац „Заставин", завршио је свој извештај с овим двосмисленим речима: „Ствар Димитрија Руварца узеће се посебно у претрес"Г1а шта је у ствари? Ево, шта је! Позват у почетку Јулија 1899. од Његове Светости да се нримим унраве „Српске манастирске штамнарије" и библијотекарства иатријарашке библијотеке; примио сам се тог часног позива. На молбу моју, да ми се даде допуст и да ми се постави за личног помоћника свршени бо гослов Радослав Грујић, који да ме за време мога бављења у Карловцима заступа у парохији; уважила је пречасна Арх. Конзисторија у својој седници од 8. Јулија 1899. бр. К. 591 261. ех 1899. исту моју молбу. 0 овоме закључку конзисторијалном, известио сам и <ам земунску црквену скупштину у своме подиеску од 12. Августа и. г., у ком сам јој понудио своју кућу, да је купи за парохијски стан. Исти је мој поднесак, прочитан и у одборској и скупштинској седници, и о њему је у ногледу купа моје куће донесен и у одбору, а у скупштини негагиван закључак, а у погледу намерног напуштања парохије и одређеног капелана, није нико ништа ириметио, нити нротестовао. И од тога доба ; па све до „мајског сабора" 1902. није никад никакав приговор учињен било у одбору било у скупштини о моме напуштању парохије и капелану. Пошто је „мајски сабор" изабрао радикални Саборски одбор, то је један мој „заинтересован пријатељ" знао задобити неколицину скупшти нара, да су у скупштини од 11. Августа 1902. учинили „прешан" предлог, да пошто сам ја без одобрења и знања црквене скупштине напустио парохију и иредао је личном канелану Радославу Грујићу, да се преко конзисторије позовем, да 1. Октобра т. ј. наступим своје место, у про тивном случају да ми се обустави сва уживана берива. Како ми је тадашњи председник био и „сувише", наклоњен, упитао је скунштину, да се изјасни, да ли поменути иредлог сматра као пре-

СИОН Н р . 2.

шан, те да се пре започетог дневног реда реши или не, на што скупштина закључи, да се нре свега узме у претрес, и једногласно га усвоји. 0 оваком закључку и о једногласности, дало би се много што шта рећи, но прелазим преко тога, једино примећујем, да је и присутна у тој скупштини „интелигенција" својим гласањем показала велико знање и разумевање о „прешности", и кад се има и може о поднесеним нредлозима гласати, односно кад се могу ставити на дневни ред. И ако је исти закључак конзисторији достављен тек 10. (23.) Септембра, који је прочитан у седници од 21. Октобра (3. Новембра), а мени достављен на изјашњење 25. Октобра (7. Новембра); то није сметало председнику, да ми на основу горњег закључка ускрати од 1. Октобра т. з. сва берива, и нечекајући решење вонзисто ријално. Конзисторија је у спроводном свом извешштају од 17. (30.) Децеабра 1902. устунила ио менути закључак земуиске црквене скушптине на надлежно решење Адмвнистративном одбору, рекавши у њему, да пошто сам ја на упитни зашвучак ставио своје приговоре, које је она у целости усвојила, то га је умолила да у своме делокругу поменути закључак укине и то из разлога наведених у истом извештају. Административни је одбор 17. Фебруара 1903 бр. А. О. 79|15. уништио поменути закључак земунске црквеве ошитине, признавши право конзисторији, да је она једина власна давати допуст свештеницима, на који је закључак „живу сушчу "у председнику земунске црквене скупштине, иоиредседник скуиштински опет ио наговору мога „заинтересованог ирнјатеља" са иеровођом без знања и одборског и скуиштинског иоднео 19. Марта (1. Аирила) 1903. уток Саборском одбору тобоже у име сриске иравославне црквене оиштине у Земуну , ударивши на њега општински печат. 0 поменутом је назови утоку извештен црквени одбор земунски 23. Марта 1903., који га је узео на знање, без да се и расиитао, у чије је име послат и на ком закључку. Административни је одбор, преко ког је поменути уток упућен Саборском одбору, у својој седници од 15. Априла 1903. закључио, да се уток поврати општини уз обавештај, да се он не налази побуђен спровести га Саборском одбору, „с разлога, што је у помањкању односног скуц-