Srpski sion

Бг. 4.

СРПСКИ СИОН

С тр . 117.

7. Ни једин брат сушч во келији својој да, не дерзнет закључаш врата своја точију јегда во иодобајушчеје времја вси к покоју огдадјатсја. Настојатељу или иному брату јего застуаајушчему, пристуи во всјакују келију бо всјакоје времја свободен бити имат. И јегда Настојатељ либо намјесник јего толккет на врата којего брата, сеј должен јест абије двери отверсти, не отверзајај же, таки наказан да будет. 8. Настојатељи должни занимати братију чтенијем свјатаго писанија и нрочих свјашчених книг. Чтеније подоба.јет бити двакрагл на ден нред полудне и пополудне во опредјеленија от Настојатеља часи; и убо на дани во будилник знак собирајутсја вс.ја братија и искушеници во опредјеленују келију, и вси по рјаду једин днес други же заутра чтет от РТастојатеља предложеноје. Кром.је сего соборнаго чтенија надјејемсја јако братија чтети будут и на особ во келијах својих сјашчен&ја и инаја душеполезнија и спасителнија книги. Иже на чтеније не придег, или рјадовно чтеш не восхошчет, тому дне того јастије возбранитеја. 9. За избјежати душенагубноје униније, ћ сохранити братију от љености смертнаго грјеха, потребао јест и тјелесноје замиманије и упражненије. Сего ради должен будет кажди брат имјети собственују част вертограда, идјеже во подобајушчеје времја копати, сјејати, садати каждаго рода зелије, цвјета и овошчнаја древа возможет. На тој конец снабдјетасја имат от страни монастирја кажди брат мотикоју, лопатоју, жељезними грабљами, и прочими вертоградними орудијами, котораја јему на сохраненије по инвентару предатисја имуг. Подобајет каждожу брату всјакаго рода сњедно.је билије: јакоже купус, кел, келерабу, салату, репу бјелују, червлену.ју, желгују, першин, целер, родкву, лук, грашак и прочаја производити в по рјаду дневно или седмично во кухињу јелико потребно отдавати. Брат иже тако не сотворит, да не јаст от того о немже не дјелал. Ог овошчних древ должен будег кажди брат јежегодно посадити сто слив, пјат крушек, пјат јаблок, пјат трешнеј и вишнеј, толико бресквеј и кајсији облагородити, и каждија јесени ислагисја имушчеј от Нас комисији здрави и успјешни иоказати. Потребно јест да увјерена будут братија,

јако ветроградскоје заниманије једино јест от благородњејших завиманији, ползу, здравије и уврселеније причињајет, и монашествујушчим паче всјакаго инаго заниманија и упражненија тјелеснаго приличествујет. Да би братија во верторгадарских упражненијах потребноје вјежество получити могли, нуждно Нам бити видитсја, да, в^и монастири јединаго поне искуснаго вертларја содержајут, иже би вертогради монастирскија во подобајушчи рјад привел, братији и искушеники во вјежествје вертоградарсгва пракгически наставил, вертогради монастирскија во подобајушчи порјадок привел. Вертлар иначе зовоми башчован во рјадје пребивајет во једином от монастиреј первија класи ; походит обаче рјадом всја монастири, и бавитсја во каждом по 2 седмици, и практически Братијам и прочим подаст наставленије во всјех худошества јего предметјех. Могут монастири и во тои согласитисЈа, да вертлар кромје сицеваго посјешченија по рјаду, у каждаго по Један год пребивајет. Плату уреченују отд&јутјему вси монастири совокупно; препитаније же тој, в немже обрјетајетсја. 10. Јакоже недосгојит, да монашествујушчи что либо особење притјажајут, но всја им о Бозје обшча ово по свјатому их објету својеволнија нишчети, овоже по оному иноков присловију : „прокљато и моје твоје", а благословено наше; тако достојно и праведно јест да Братија всја от перваго до последњаго не себе ради, зане они ничето кромје царствија Божија ишчут, но утјешенија ради приходјашчих за благоговјеније и поклоненије православних христијан, јако да сиј во чем либо не соблазњатсја, ко препитаниЈу и одјејанију нужнаја из обшчија казаи вси равноју мјероју восприемљут. Јединоје из.јатије, јелико одјејанија касајетсја творјат Настојатељи, иже по разним должностем их во мирје частже јављајутсја. Сиј по њечесому болшаго качества одјејанијем, ашче возможно монастирју будет, снабдјени бити могут. Сего ради никто от ниње воспримет тако зовомих дијурнов, ниже что либо сам себје куиовати возможет; но Настојатељ должен о всјех попеченије носити, и потребними братију сво.ју из обшчија казни снабдјевати. Из сего сљедујет, јако приходи кутији проче.је по между братијеју не будутсја раздјељати, но прочим приходом моностирским