Srpski sion

Б р. 4

СРПСКИ

сион

С тр . 119.

вершити, разстојанија обаче великаго ради от монастирја не может воњ присијети. На 3 И сие иравило точно набљудатисја не возможно потому: что не точију в љетное времја часто, но овогда и в зим.је, а наиаче совершаемим всеношчним бдјенијам в церкви не рједко случаетсја, ла народ обоего иола, не точију из близших, но и из далших мјест из Бачки, Баната, Славонии и прочих во монастир благоговјенија ради приходит, от нихже мнози и обиталишче ради преношчија и одохновенија требујут и получајут, отличлиј же от них и в трапез.је вечерају, завтраком, и обједом учреждаеми бивајут. Ашче би убо сицевих носјетителеј требованију в монастирју не било удовлетворено, или би ови неучтиво предсрјетени и иристојнаго собесједованија от калогеров не удостоени били, то би они воистину с великим роптанием против калогеров и монастиреј во своја. си возвратилисја тако, јако никогда болше в монастир не би пришли: а тјем би народное от монастиреј отврашчение јежедневно умножалосја. На 4. Праља једина обшча в монастири должна биги, может бити. Обаче в смотрении собираниа вешчеј братских неопраних, и раздајаниа тјехже, всју точност в правиље сем пронисанују набљудати не возможно будет потому, что она частнаго пиекаранија требует, а ни точни служитељ ни искушеник за всегда во монастири не сушчествует таков, јемуже би дјело собиранија и раздајанија вешчеј вовјеритисја могло; или ашче би посљедни сеј и сушчествовал: то он аки млад јуноша имјеја с пралеју частое сообрашчвние иолучил би новод ко разслабленвју и понолзновенију. Ко полученију добрија намјерјаемија цјели довљело би и то, да праља пришедши во монастир, во дјачкој келии дотоље пробавит, дондеже дјаци неоиранија вешчи совокуплше, јеј не принесут, а тако и оиранија братии разнесут. Весма би нристојно било нашему чину, да монастир никаковија служители женскаго пола не держит, обаче за сеј крат сему бити не возможно јест ио тој причиње, что мужие повари обрјестисја не могут, или ашчз би гдје кои прјамиј повар и обрјестисја могл, таковиј сугубо и трегубо болшују плату, во сравнении со оноју, јуже жена повариња имат, требовал би, когорују монастир слабаго состајаниа сиј, и имјејај вњешних 16—17—18 слуг в сих временех

плашчати не бз могл. Сеја убо неудобности ради ниње в наших монастирех, изјатим сушчим Гергетегу и Крушедолу, из своих им перњаворов своја поданики старија повари имјејушчим, жени поварињи суг, и тјем болше что повариња в нуждје оскудјевајушчу параповару, чрез њекое времја и сама неопранија сосуди перет и в рјад постављает; повар же напротив по издании обједа и вечери абие из поварни отходит. К сему јешче и жени станарици в мајурје живушчија, дјело музенија крав и кормленија пернатих животних имјејушчија монастирју держати нужно јест: Мужие бо должност сганарици творити не обикоша. По мо.јему убо не мјеродателному мњенију за ниње довљело би точи.ју сие строго занретити, да, младија жени и дјевици за поварини не держатсја, јакоже његдје нримјетих. На 5. Монастирскаја врата всегда затворена держати њест можно потому, что кључар либо вратар обично бивает искушеник или на.јмлени мирјанан, которц пркР малом чисље братства, умноженом же дјеље икономическом вњешњем, овогда и сам настојаниа ради над дјелатели изсилаем бивает ; в сем случаи калогер кључи придержати обичествует. А поелику овогда дјелатели близ зданиа монастирскаго во вертје или на гумње или в качарје сут, .ихже частиа имјејут потреби во ограду монастирја входити и исходити; между же тјем и гдјекои страни здрава или болни к монастирју приходјат, во он внити желајушче: то в случаи затворених врат кључар ни на каково ино дјело не би могл уцотребитисја, развје точију на то, да стрежет врата отверзаја и затворјаја их. Словом решчи: ашче не би калогери наши никаковими дјели икономическими обвјазани били и с перњаворцами, јакоже и земел своих притјажатели никаковаго отношенаа не имјели, ко всја нужнаја нотреби ин кто прибављал би им: тогда могл би монастир всегда затворен бити, кромје случаев, јегда вјерни в церков на молитву приходјат. На 6. Сие правило при настојателех, в церков и иначе кромје праздников приљежно приходјашчих набљудатисја мошчно јест. Обаче да в собрании народа либо на вашару ни једин от братии не јавитсја, дондеже вес народ не разидетсја, не возможно јест: не рједко бо случаетсја, да монастир имјеет потребу на торзје не точију куповати, но и от своеја до-