Srpski sion

СМ1СКИ СМОН

С тр , 201.

У једном спису може бити говора само о једном предмету, а не о два и више. За сваки предмет долази нов спис. Међу тпм допушта се. да се два, три и више званичних сииса иетне у један коверат. За званичне списе, извеппаје, који се периодично имају поднашати по прописаним обрасцима, ваља узимати тисканице.

Наши филијали. Од Владимира Милутиновића, пароха у Јамени. Далеко смо још од оних срећних дана, у којима ћемо видети реализовану жељу своју, да свако село дође до свештеника свога, који ће живети у центру парохије, ирикупљати верне своје око себе, као што кокош нилиће сабира; који ће на тај начин бити у ноложају, да у свима односима живота својих парохијана регулише поступке њихове у духу Христове науке, у духу морала и срнских народних користи. А дотле морамо се задовољити и са 81а1из ^ио, морамо рачунати са Филајалима, које је свештеник дужан из даље управљати. Ту реч „ управљати" хоћу баш да подву- ) чјм, на њу да ставим аксан у овим редцима. Филијали су Ахилова пета управе наше црквено-нарохијске. Расејани, удаљени од седишта свога пароха свештеника, најзгоднији су нишан за стреле непријатељске сваке врсте, нишан који чешће бива погођен. Најзгоднији су терен за терање ирозилитизма, за однарођивање. Од три покушаја уније новијега доба, два су са успехом преведена баш у местима Филијалним, а само један у парохијском седишту. У овом последњем — у Поганцу — је брзо паралисан, друкчије се није ни замислити дало, јер је тамо седиште пароха, осим што добри православни Срби у овоме послу и с поља помогоше; у Дишнику Филијалу нешто кашње, али ипак релативно доста брзо, јер је Дишник врло близу парохијском седишту; у трећем у Пргомељу, које је далеко два сата, зими и даље, од парохијског седишта, са свим је разумљиво да је паралисање

прозилитизма најтеже ишло, и да још ни до данас потпуно изведено није, а но мом дубоком уверењу неће ускоро ни бити, ако се тамо за времена не креира експо нирана капелаиија. Но то су само покушаји у већем стилу, чија нас је величина на мах у очи лупила, и природно изазвала гесоп1ге са наше стране, који је у главном и успео. Али где су они силни мањи и спорадачни покушаји и успеси прозелитизма, које ја дабогме сада нисам у положају по броју ни анроксимативно установити, али који по свим скоро Филијалима постоје, и чија би статистика Фрапантна била, када би се узнела. И нриродно је донекле да смо штете трнили и трпимо. Удаљеност, па нешто и немар са паше стране, агилност опета противне стране, расветљују ствар. Ја сам ли чно био тако срећан, да од рукоположења свога служим у парохијама, које имају своја Филијална места, био сам дакле у зго^и да студирам живот. и*околности срнског нравославног живља по Филијалним местима. Ево мојих опаждња у неколико потеза: Наши су Филијали обично у местима где су нравославни измешани са иноверцима, па и у таковима где су наши само оаза или оазица у мору туђинштине. У таковом положају разумљиво је, да и православни Срби присвајају многе осо ■ бине од својих сажитеља, тако: нагласак, обичаје, називе, па — и веру и т. д. ехетрк 1гаћип1. Дедету је од младости нред очима туђински узор; родитељи које ради удаљевости, које ради зла времена и рђавих нутева, на и ради немара слабо похађајући цркву парохијску, сами почесто мало спреме имају у знању вере, на је ни деци својој предати незнају; деца су обично остављена сама себи, случају и школи. Кад смо до школе дошли, вредно је да и у њу завиримо — бар у местима Филијалним, где је има. У већини такових Филајала превалира иноверно становништво, учитељ је дакле по школском закону иноверац. Колико му обично на срцу лежи православна српска школска