Srpski sion

Бг. 10.

СРПСКИ СИОН

С тр . 261.

бајушчеју честију да причастјатсја. Такожде и подраслија отроки, имже пријатна исповјед, и малија младенци по обичају церкве подобает за вјеру приносјашчих тија сподобљати свјатих таин, во освјашчение душ и тјелес их и в пријатие благодати Госаодни. Недостојниже, всјачески от таковаго таинства отлучени да будут, иже кљатву на себје от Епископа, или запрешчение отца духовнаго, и отлучееие кое имушчи, и јавни грјешници, блудники, и блудници наложниц имјејушчи, и самија тија наложници прељубодјеј, лихоимци, чародјеи, ворожбити всјакија, свјатотатци, картовники, зеришчини, хулники, срамословци, и всјакое безчинство, зазор и укор твор.јашчи, и ини сим подобни и сиј донељеже истино непокајутсја, и плоди доетојни нокајанија несотворјат, и саблазни их же јавње содјејаша и содјељевајут, покајанием своим јавлено непотребјат, причастија свјатих таинств никакоже да сподобјатсја. Сокровених грјешников, тако исповједајушчихсја, исправљај благоразумно, јеже би не израсл киј соблазн иним људем от таковаго презорства, и тое би лице в подозрјении несостојалосја, и во дерзост на пријатие иебило причашчјасја или отлучајасја. Изумленим или обмершим, божественија тајни подавати никакоже достоит, точију јегда в себе приходјат, и умни и во сочувствии от обумертвија бивајут, и јегда в сокрушении сердечном исповједание грјехов своих творјат, к церкви приходјат, Богу мољатсја и церковних молитв слушајут: изрјадњее же ашче ни једина бједа недостоинства в них обрјетаетсја, да причастјатсја тогда. За иствное убо благочиное и правилное смотрителство, јеже благоугождати Господу Богу всјаким тшчанием, и хранита церковное предание в чистоту тјелеснују и душевнују, по всјуду људем своим даст Господ мир и милост и благоденство вејем благочестно живушчим на земли. По сем и насљедие в небесјех всерадостних вјечних красот подарствит, јеже и буди получити христијанским православним душам благодатију Исус Христовоју, и предстателством всеславнија пречистија

дјеви Богородици Марии, и молитвами всјех свјатих. Амин. Павел Ненадовић с. р. * * * Значајно је, да је владика Павле Ненадовић, као што рече у уводу, ово „Прибавление" прописао у договору са свештенством и световним народним поглаварима. Ненадовић је много полагао на исиовест, и у том је погледу издао много посланица. Као митрополит је сваке године издао такву једну посланицу, од којих ћемо неке навести, а особито је значајпо његово упуство за духовнике, који су ишли по селима па исповедали. У Карловачкој је митрополији давно и давно престала установа духовиика довника. Патријарх ЈосиФ л сРајач^ћ био ју је обновио, ну, пошто ]е и у томе био и сувише претерао, и захтевао „невозможно", а уз то се и огрешио о учење наше цркве — као што спомену владика Никанор Грујић у својим „Мемоарима" или „АвтобиограФији" (в. „Богословски гласник" 4. св. VII. књ. стр. 265.); наскоро је и она престала, као што обично и многе друге установе код нас немају дугог века. Од патријарха Рајачића исповедне установе, одржала се још једино установа „свештеничке Есповести", која, како се данас на неким местима врши, боље да и она престане. Ако ико, а оно бар свештеници односно окружне проте, треба да настоје на томе, да се свештеничка исповест обави са оном побожношћу и онако, с каквом и како треба да се обавља. Ал' кад помислимо, да на њу долазе многи свештеници без икакве побожности и скрушености, шта више, многи не могу ни толико да се уздрже, да јавно у ходнику и пре исновести не пуше, а после исповести иде се у гостијоницу на пиво, где се јавно пуши, а за тим на ручак или у гостијоницу, или код проте, где се не само опет пуши, него и пева и пије у „всја тјашкаја"; онда, онда — — —.