Srpski sion

С гр. 678.

СМСКИ СИ011

Б р . 23.

сије Павловић лепавински, Адрвјан Станишић грабовачки, Ј осиф Јовичић великореметски; уиравитељи: Корнелије Зубовић Фенечкв, Нестор Опшић бешеновачки и Данило Брзаковић раковачки. Пре но што се нриступило раду и са- ј ветовању, предстали су насгојатељи корпоративно Његовој Светости, кога је у име збора бираним речима поздравио архимандрит крушедолски Анатолије Јанкивић, затраживши благослова ВВегове Светости. Седи патријарах примио је насгојатеље милостиво и благо, и унозоривши их, да сваки треба дужности своје марљиво и савесно да врши, у ком случају се ником близу доћи не може, ноделио је присутнима свој архииастирски благослов, и пожелио им успешап рад. Сретна мисао беше, да се овај збор одржи у семеништу манас. питомада, чиме су настојатељи и на делу соказали своју љубав и старање за своје мезимче, због кога су толико недостојаих наиадаја претрпети морали од позиатих „пријатеља" радикалских. којима је благостање и срећа народа увек на језику, а кадгод се ма са које друге, осим њихове стране учини један покушај, један корак за иодизање благостања народног, и угледа народу још увек милог калуђерског сталежа, — то су они увек међу нрвима са својом „Заставом", која ће такав покрет исмејати, омаловажити и руглу изложити. Међугим калуђери су свесни да врше родољубиву дужност, када желе да подигну ниво образовања своме будућем подмлатку, ако аи зашто друго, а оно због тога, да у будућу генерацију калуђерску усаде већу љубав ирема срнским задужбинама, но шго ју радикала, а нарочито њихов прослављени саборски одбор и кориФвји његови имају> који су увек готови на језику помоћи сваку сиасоносну установу и иредузеће српско, а кад до извршења дође, онда и шаку солидну и родољубиву усшанову као „савез земљорадпичких задруга" називају „ шаиндлерасим и спекулативним ио■ дузеЛел1 и (Др. Бр. Илијћ на раснрави о аренди безданској изустио је 1е речи пред многима и многима, али зато он још увек важи као сриски родољуб, као поборник

права народних, који све жртвује да народ усрећи, на чак и „дијурне" своје.) Но да пређемо на сам збор. Председник Анатолије Јанковић архимандрит крушедолски поздравља бираним и срдачним речима нрисутне и захваљује им се, што су у овим но калуђерски сталеж кобним временима, у тако лепом броју дошли. Одређује перовође у ог,обама иротосинђела Данила Пангелића и игумана Сергија Поиића и прелази на деевни ред. Уре свега оцаје се последња ношта међу времено умрлим настојатељима: игуману ТеоФану Косовцу нривиноглавском, Сниридону Илијћу раковачком и много заслужном научењаку и историку српском архимандриту гргетешком Илариону Руварцу. Присутни устајањем и узвиком „слава им и , одају последњу почаст својим бившим друговима и старешинама, несторима сриског монаштва. Затим иредседник чита извештај одбора манаст. настојател.а о своме раду од иоследњега збора (20. Јан. 1904.) до данас и напомиње, да је одбор поднео лично своју представку односно анелату против одлуке саборског одбора бившем министру иредседнику грофу Стевану Тиси, којом је против свих настојатеља одређена истрага због неунашања вишка ирема прорачуну саборског одбора. Како је влада на основу једностране и радикалима наклоњене инФормације своје, уток одбора одбила и изрекла, да саборски одбор има дисциилинарну власт над настојатељима, то је одбор пожурио нродужење нреговора са пододбором саборског одбора о регулисању одношаја манаст. настојатеља нрема саборском одбору и поднео саборскоме одбору два нацрта за штатут, један са понудом извесие своте (62 000 круне) на просветне цељи, а други, ако се први не би примио, о ексарендацији свих манас. добара. Саборски одбор је оба та нацрта иримио, но до данас никакво решење на исте одбору ман. настојагеља доставио није, и ако је пододбор његов у Бршцу под председништвом преосв. г. енискоиа Гаврила био усхићен предусретљивошћу одбора ман. настојатеља. Према томе је ред на саборскоме одбору