Srpski sion

Б р. 28

СРПСКИ

СИОН

С тр . 699.

игумана Диониеија н& нлатно, али му се техничкој изради нема шта замерити. СУП. Ваеилије Ђиновеки. (год. 1902.) Из лисга „Источника" (год. 1902. бр. 6. стр. 141.) дознао сам, да је овај Василије живописао иконостас српеко-православне дркве у Фочи 1902. г. Критика се похвално изразила о његовој сликарској вештини и цару. Рекло се тада, да се његов рад одликује бојама руског типа. Тамо је речено, да је он из Подгорице. Биће да је он сродник браће Т. и Д Ђиновски из Дибре, које сам ја у своје време у овом листу већ споменуо. Пошто мислим, да се сликари Ђиновски још на животу налазе, држим, да ћу о њима и њиховом сликарском раду коју више моћи сазнати и у овом листу објавити. Осек. Лазар Богдановић. Примедба. Теодор иконописац, кога сам споменуо под бр. Ј ј ХГ/У . (Срп. Сион, 1904. г. бр. 15. стр. 442.), који је у друштву са Димитријем Бачевићем радио, није нико други до главом сам чувени сликар Теодор Крачун. Он је с Бачевићем г. 1766. довршио сликање темпла (осим икона престолних, којеје пре тога — г. 1759. — живописао Јанко Халкозовић сликар из Новог Сада) цркве манастнра Беочина, где је на запису потписан као Теодор Димитријевић, а у књизи манастирских ктитора тога времена стављен му је и надимак Крачун 1 . Ва њега сад знамо да је што сам што у друштву с Бачевићем живописао темпла: села Крушедола, ман. Беочина и Јаска, па можда и темпла: сомборског, нештинског и лаћарачког, која је 1773. г. по признању Захарије Орфелина живописати погодио. Можда га зато Орфелин и назива у нисму свом синовцу Јакову Орфелану као што вели г. др. Влада Николић 2 — ветрогоњом, што је лаком био на посао, па Орфелину можда посао отимао. Овај назив пришпо је Орфелин Крачуну више из супарништва и суревњивости, него је такав назив Крачуну у истину припадао. Л. Б= Боже помози! С радошћу, у нади и на већу радост, да забележимо један мали усиех ио себи , који 1 Крачун је румунока реч и вначи на српски : божић. Маџарски се божић каже: кагасзоп. Ко је од кога увео ову реч, или Румунн од Маџара, или обратно, Бог би свети ввао, тек је израв аа божић и код једних и код других готово сличан. А. откуд је Теодор Димитријевић провван Крачуном. то је данас тадна, која тешко да ћв се кад дознати и риарешити. 2 Унореди његову књигу: Српски сликари стр. 101.

се не би иначе ни бележио, да се не тиче нашега калуђерства са чијим стањем скоро нико није задовољан, јер хвала Богу и сами, бар бољи калуђери, показују то, иокретом својим, за попр&вком ирилика својих у којима се зашекли. 0 тим приликама и онима, које би требале да се остваре, могло би се и треба и јавно много писати и говорити, али у томе не скретати на странпутицу, као што чине они, којима није стало до самога калуђерства, као потребне институције за цркву и народ. Један јеромонах манастира Раванице, по имену Генадије Бугарски, свршио је у државној пчеларској школи у Геделу кроз пет месеци пчеларски курз и са врло добрим успехом положио испит из теоретског пчеларства, нрактичког рада око пчела, црактичног умења око производа пчелиних, прављења кошница и т. д. и уз то се показао примеран у владању. По сведоџби тој, оспособио се тај скромни јеромонах за ону, шек шачку у опћем раду укупног монаштва, како ја то замишљам. Он ће имати задатак да настави започето тек пчела^сгво у манастирима. Он ће га моћи, ако буде озбиљно схватио и погпоре нашао, и ту грану економије подићи и усавршити, јер ће се поред своје главне монашке обвезе моћи стручно посветити томе раду. Од малога се може много постићи. Зар се не би тако што могло постићи, да се стручно образују поједини монаси за воћарство? Ено сваке године се у целом свету приређују у ту сврху курззви. Па за виноградарство, за подрумарсгво, ратарство, и т. д. ? Хопово и Јазак чека стручног помолога, Крушедол агронома, Беочин шумара, Раковац виноградара, и т. д. и т. д. Нико ми не сме рећи, да се то не може остварити, јер су ми много говорили, да се не може ни за пчеларство спремити стручно нико од данашњих калуђера, када сам тај предлог поднео пре неколико година Архидијец. Конзисторији. Ешо да се може! И ја свима довикујем: може се, може се, само кад се хоће! Прионимо дакле с вољом, с љубављу за оно, што је изнад свога ја! Сиремајшс унаиред иланове за иитомце монашке школе , да се не преломи преко колена брзо, будућност тога похвалног расадника будуће генерације калуђерства!