Srpski sion

СРПСКИ

местима дирнуте и иетакнуте мане оних, коЈима су намењене, што је доказ, да имају и стварну нодлоту, а то није незнатна ствар. Свака је тема зачињена видним редом мисли и доказа из Св. Писма и свештене историје. За доказе и тврдње своје г. катихета често наводи и речи проФаних, нарочито класичних писаца, што опет има свој значај. Исто тако говори о догађајима и људима из светске историје. По моме уверењу, тога је требало и нешто више да буде. Да се истакне права вредност ових ексхорти, не сме се превидети, да су оне грађене 110 плану, експозицији. Баш је згодно што је та експозиција уз текст наведена. Ово се морало назначити што по овоме ексхорте ове добијају и другу своју важност, коју оне имају у себи за проповеднике. И иначе оне ће добро доћи проповедницима нарочито онима на варошима, што имају образованије слушаоце. Не треба превидети ни ту добру страну, што су одмерене по обиму. Ии дугачке ни кратке. Могло би се приметити, да завршна реч није увек пропорцијонирата самој теми, али то не худи оним лепим странама ове књиге које смо уочили и истакли. Вредноћа саме књиге нека јој је ирепорука! А што ћу сада рећи, то се не тиче самих ексхорти, него се више тиче наших друштвених одношаја. Странцу каквом вероватно не би био јасан контраст двеју наиомена пишчевих, једне на корицама и друге у уводу. Прва гласи: „Према одзиву претплатника имао сам разлога да сасвим одустанем од штампања својих ексхорти . . . А друга: ,0 иотреби и важности оваких књига и сувише говоре наше прилике, па не сматрам за потребно оправдавати намеру своју са овом књигом". Нема сумње, истина је и прва и друга напомена, али како то, да могу обе у исто време постојати и не искључивати једна другу, то је јасно само нама Србима. Зар није тако? Марко Протић.

ЛИСТАК. В е с т и. Превишња потврда. Његово је Величанство благоизволело нотврдити превишњим својии решењем од 4. (17.) о. м. основу закона о вероисповедним односима у Хрватској и Славоиији.

Тим ће законом престати једном и моћ којекаквим патентима из неуставног доба, који су нашем народу и цркви грдних неправди нанели. За исти закон треба сваки мислеони Србин да је захвалан и вемаљском сабору у Загребу и влади и Његовом Величанству. Решење овог питања ми емо први покренули 1890. у низу чланака у „Новом времену", које смо чланке отштамиали у књижацу под насловом: „0 одношају узакоњених хришћанских вероисповести у Троједници". У истим смо чланцима доказали и показали неиравду што наша црква трпи од којекаквих неуставних патената и декрета, те иозвали и јерархију и носланике, да настоје да се исти ставе ван крепости и да се у том погледа закон донесе, који би прокламовао у том попеду једнакост међу хришћанским вероисповестима. И од тога је доба — као што смо једном прпликом наспоменили — па за цело време свога саборисања — а то је било једно десетак година посланик г. Ђока Ђурковвћ стављао питање на владу и предлагао, да се донесе сходан закон у погледу верских одиошаја и увек му је одговарано, влада ради на томе, но још није проучила ствар као што треба. Прилике су донеле, да је влада прошле године морала донети поменути законски предиог, а оне су донеле, и да је постао законом поред свег протеста од стране неких католичких прелата и клира. Седнице автономних влаоти. За 18. о. м. сазват је у седницу Архидијецезални адмипистративни одбор, а за 19. о. м. конзисторија. Наотојатељи Фрушкогорских манаотира код Његове Светости. Као сваке године, тако су и ове године на нову годину — на св. Василија — фрушкогорски маиастирски настојатељи поздравили Његовој Светости нову годин}\ Његову је Светост у иие њихово поздравио високонречасни г. архимандрит крушедолски Анатолије Јанковић. Његова Светост у своме отпоздраву, позвала је настојатеље, да пазе на себе и своје куће, па се немају бојати никога Дарови. „ НривреАник " је у своме 1. бр. од ове године донео ове белешке: Његова Светост Преузвишени господин Георгије БранковиЛ патријарх српски, прославио је ово дана педесетгодишњицу свога свештенпковања. Том приликом одредио је лепу суму на разне добротворие и просветне цењи, па није ни на мале српске шегртиће заборавио, већ је и у ту циљ 100 круна даровао, која сума нам је међутим и стигла.