Srpski sion

Б р . 13.

СРПСКИ

сион

С тр . 373.

ном дјелу врло ретко комисие бивају> како и овог цјелог љета само осам држато, тако за ушчедити трошак, приговорисмо, да он Г. обрстлајтнакг Ратко с Нами у Беч за депутирта в мјесто Г. обрствохтмајстера Продановића пође, занеже и тако их Ексцеленпиа недопушча^у, да обоица шчабс — ОФицири от свое регименте удалетсе, но или један или други да пође, а пак и он Г. Продановић будући у овом дуговах региментских дјелу не инФормират, ни у започетку бил, тако сам јест уступио Г. обрстлајтнанту Рајку и саизволио, да у ^едном и другом за депутирта пође с Нами К тому јешче могу вашему — јавити, да от времена мое ипшчалацие сваки дан вишу бригу имам, да незнам како стоим и что дјелати, а паипаче ради дл'га, котори како ми Г. генерал авдиторлајтнант Костка ириказал, велико нарашчует, а кромје тога, чини претензи]у Г. постФервалтер Андреовић на 11.188 Фор. 48 кр. Тако бојати се јест, да ашче до уреченога термина 20. Окт. потребнаја к возрашченију непредузмем, хоће се личитациа субстенцие Архиеиископске предузети, кое би на крајшу нечал народа нашего било и недоброе до посљедка сљедование. Того ради да бихом могли ч^о скорше к ц. к. двору отправитисе, и овакву лицитацију молително отвратити, и за проча потребрто просити, молим вагае — — да бисте оно новаца за помошч путешествиа нашего и депутацие самопроизволно от славнаго регимента (или краине вагае) вашего Господеј офицјеров објешчаних что скорше инкасирати, и послати изволили, да от дне на дан от пута незаостаем, у коем могло би се что незгодно и неповољно обшчеству нагпему случити. 0 сем паки препоручајушче и чго скорше нримити чајушче, вручају вас милости Божиеј и покрову пресвјатија БогоМатере и јесам Вагаего слуга усердњејгаи Исаије Антоновић В Карловцје, 15. Септемвриа 1748. А о њему је било говора и у синодској седници од 29. Јунија 1755. у којој је ирочитан царски налог за репартицију истог дуга.

Како је дошао манастир Хопово до пустаре на Међешу ? Д. РНа једном табаку, у ком се налазе разне белегаке, које ћемо доле у целости навеети, налази се и ова белегака: Пак за ливаду која је на Мећегау: био на Мећегау един христианин богат челепчиа и тамо га ухватили на путу мачари гонећи волове на море и уценили га дуговање много, тее продао ону ливаду у монастир за гроша. У „ Опису фрушкогорских манастира од 1753. " се на стр. 256. наводи, како манастир Хопово има: „Двје резолуцие од обердирекцие осјечке, једна издана 16. Авг. 1720. а дпуга 2. Сент. 1721. за ливаду на Мећешу и ниве на Радинци." „Атестацију од обшченароднаго сабора во Хопову манастиру држанаго 5 Јан. 1722. за ливаду на Мећегау и ииве на Радинци". (Ми смо већ у 2. бр. о. л. за 1904. на стр. 47. исправили, да је овде требало ставити 1721. у место 1722.) Резолуција од 2. Септ. 1721. гласи: Сор1а егаег аиГ <3ав ип!ег 1. 8ер1. 1721. \уедеп <3ег ТУ1еззта<3 Ме^уез уоп <3ет К1оз1ег Норроуа етдегасМе Метопа! дедећепе Оћег 1п8рес110пз ВезоШИоп. Бепеп 8ирр1Јсап1еп шгД ћтетИ аи^ 1ћге §е1ћапе УогзЈеИипд, аисћ 1п Ђше 1ос! Везсћећепе Ехат^птгипд Дегеп ип1ег1ћапеп Дегеп — — — (ЈбгГегеп ВасИпсхе, Ре1гоусгу, апД апбегег тећг, ћгетИ гиг Уегће8сће1(1ип§ егШеИе!, базз §1е1сћ\У1е 8хе ео\уоћ1 с1еп тИ Магскз1етегп итћезе1г1еп Иеск ^АПззта«! Мебјезсћ ^епеппе!, Дазз аисћ баз пасћ ћег§ез1еИеп Мес1еп тН (Јегеп Твгскеп оссир1г1е ТеггаЈп уог Шг Ваагез ^еН Вегеј1з уог тећг (1апп 100 Јаћгеп декаиЛ ги ћаћеп, егтејзеп, итЗ ^аг д1аићћсћ бигсћ оћћепатзе1е ог1зсћаЛеп уог^ез1е11е1 ћаћеп, а1зо Шие! тап аисћ т!ш1и У0гз1ећеп(3ег МоНуогит 8Ге 8иррћсап1еп ћеу Љгет 1п ВезНг ћаћегк! ип<1 пасћз! (1ет БогГ Ва<ћпсгу де1е§епеп ^ззтаб ип(3 аскег!е1(3 ћјзз аиГ \уеИ:еге §па<ћ^е СопДгтаћоп Е1пег Носћ10ђИсћеп НоЉаттег 1п ипрег!игћ1г1 ипб гиШдег Роззез1 - оп ги 1аззеп шсћ! аНеЈп уог