Srpski sion

€"гр, 405.

пшсе и непрекида се ни у највећим оиасностима живота народног. Најпосле мени је свеједно, преп,њачио вам или ишао за вама или уз вас, ја налазим за мене највише утјехе и задовољства у томе, што сам с вама и што сте ви са мном на једном иуту к једној цјели народној. У том њежном и милом осећању утјехе и задовољства налалим се и сад кад вас молим, да примите најњежнију благодарност моју на тој особитој почести коју сте ми учинили, участвујући заједничким срдцем и душом та,ко свесрдно и тако сјајно у судби мојој, и будите увјерени, да ће ми остати у драгоцјеном Допису вашем најмилии спомен љубави ваше, кои ће годити и пријати увек по спољашности својој очима, а по језгри својих души и срдцу моме. Поздрављајући вас све с отмјеним високопочитањер јесам ваш обвезани слуга Никанор Груић с. р. иосвештени епископ. У Карловцима 1. Септ. 1861. Приложак о егзарху Гераеиму Радоеављевићу. Досад је о егзарху Герасиму писао г. прота Димитрије Руварац и епископ бачки високопреосвештени господин Митрофан Шевић као архимандрит хоповски, те су обојица тврдила, да је Герасиму презиме Радосављевић. И ја овде пристајем уз гореречену Господу па тврдим, да се он одиста презивао Радосављевић, и ако се обично скраћено највише потписивао Радосав. То не тврдим тек онако на сумце, него имам зато писмених доказа. У записницима црквене општине осечке из год. 1766. и 1767. вели се у глави, да је у седницама председавао егсарх Герасим РадосављевиЛ. У рачунској књизи цркве села Будимаца на два места нотписао се Герасим: РадосављевиЛ (у год. 1754.) Но презиме Радосовљевић биће сигурно створено од имена оца Герасимова, који се ваљда звао Радосав. Право презиме Герасимово је Лебепски. Ово презиме Лебенски нашао сам у мало час поменутој рачунској књизи цркве буди-

мачке. 6. Новембра 1754. г. заверавају се црквени општинари будимачки записнички егзарху господину Герасиму Радосављевићу или Лебтскому, да ће зидати нову цркву у Будимци. Ту је ето први пут споменуто име Лебенски у записнику. У истој књизи — записујући у њој дан троносање нове будимачке цркве (3. УП. 1766. г.) власторучно потписује Герасим оба своја презимена: Радосављевић Жебенски. Ту је други пут споменуто презиме Лебенски. А трећи пут се у истој књизи потписао само Герасим Лебенски егзарх, кад је 30. Новембра 1767. г. ирегледао рачуне будимачке, За чудо, да ја, тог његовог другог презимена на списима цркве осечке из тога доба нисам могао нигде да. нађем. Герасим је дуго година живио у Осеку као егзарх владике Софронија и митрополита. Становао је у архиепископо-митрополитском дворцу, који је био сриско.ј пркви осечкој ча истоку на месту, где је данас комунална школа — у долњој вароши, Он је надзирао цркве и свештенство у такозваном осечком пољу. Њему и његовом усталаштву има се највише благодарити, што су у осечком иољу дотадање плетаре-цркве заменуле зидане од тврда материјала и што су оне снабдевене црквеним књигама и утварима. А мислим, да је он завео и добар ред у богослужењу и вођење црквених тефтера, где их дотле није било. Као егзарх потоњи се пут потписао он на тефтеру цркве осечке 29. I. 1768. г. Тада је сигурно Осек за навек оставио. После његова одласка из Осека нису црквени рачуни ирегледани за пуних 6 година. За тих 6 година прегледао их је у једаред у Марту 1775. г. егзарх Данило Богдановић наследник Герасимов, који је био потоњи егзарх у Осеку. Већ идуће 1776. — године укинуто је ваљда звање егзарха, те надзор над црквама и свештенством у пољу осечком поверен протопрезвитру, који је носио титулу „протопрезвитер осечки". Нисам могао да уђем у траг, какве је дохотке имао егзарх Герасим за своје издржавање. Мислим да му је владика а доцније и митрополит неки део своје димнице давао. А живио је и од милостиње. У тефтеру цркве осечке за г. 1762. нашао сам као прву тачку годишњег расхода ово : 1. Марта. Жлгии*к и