Srpski sion

с?

•лски си

Год. XVII.

Број I.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРШШЈСКОГ СИ50ДА МИТРОПОЈШЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у недељу 7. Јануара 1907.

ЗВАНИЧНО

БоЉјом милости православни Епископ српске Епископије г.-карловачке, пречасном и чаеном евештенетву и љубазном у Хриету етаду евојему, Благодат и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, а од смирености своје архипастирски благослов и цјелованије!

Христос св роди, љубазни моји! Ма како нам у животу тешко било: било да нас тишти и мучи брига каква домаћа, било да нас је притисла болест тешка, или нам је срце кукавно утонуло у голему тугу за изгубљеним рајем својим, другом, сродником или пријатељем драгим; или нам душу смућује и кида братска неслога наша и раздор пусти, па баш, као за ругло, у духом љубави и мира Божјега освећеним зидовима св. цркве православне, било ма шта од тога.

свега тога нестаЈе у нама и испред нас у часу оном радосном, када до нас допру први звуци старога нашега Божићњега поздрава: „Христос се роди!" Мјесто бриге осјећамо — поуздање, мјесто бола, оејећамо ми ведро и утјехе пуно расположење неко, а мјесто туге, пуно нам је срце дјетинске радости и узвишене, чисте усхићености хитећи један другом у сретање са веселим клицањем на усти: „Во истину роди!" Колика промјена у том св. часу, колика снага у том узвишеном Божићњем поздраву нашем!

/