Srpski sion

30,

Бр. 2

НЕЗВАНИЧНО.

+ ПАЈА МАРКОВИЋ АДАМОВ [3. (16.) новембра 1855. — | ноћу II. (24.) јануара у 10 сати 1907.] српеки књижевник и проФееор ерп, вел. гимназијв Карловачке власник и главни уредник „Бранкова Кола", председник друштва „Змаја", потпредседник КБИжевног Оделева Матице Српске, почасни члан „Српске Каижевне Задруге", члан „Српског Квижевног Друштва у Београду" и т. д. Под првим угиском преголеме туге јављамо читаоцима »Бранкова Кола«, да се за навек склопиле очи, што сз^ са толико интереса, пажње и разумевања иратиле и управљале већ три деценија развој нашег душевног живота и наше књижевности; клонула је и уморила се неуморна рука, која је засејала много и много благотворно семе на њиви наше књижевности. Паје Марковића нема више! Али то семење, што га је он у свом жарком родољз^бљу засејао, оно ће да ниче, да клија, да буја и донесе благословених плодова, а с том жељом и одлетела је његова племенита душа у себе достојно друштво Змаја, Јанка, Сремца, Војислава и осталих заслужних раденика на српској књизи и просвети. Плава му!

ЛИСТАК. В е с т к. Нов доктор богооловије. Пре кратког времена положио је на черновичког богословском факултету г. др. Летар ТрбојевиЛ и докторат из богословије. Г. Трбојевић ће ступити у дворске калуђере. Сад имамо у дворском калуђерству 4 доктора богослевије и 1 права, а међу мирским свештенством 2 доктора права. V опомен Илариону Руварцу, држао је на св. Саву после подне у свечаној седници Матице српске говор др. Јован Радонип, професор српеког универзитета, који је с великом пажњом и одобравањеи саслушан од стране многобројне публике. У истој седпици беху присутни високопреосвећена г. г. епископи Лукијан, Митрофан и Георгије,

и леп број манастирскпх настојатељз, свештенства и посланика саборских, који дођоше да својим присуством одаду своје поштовање и том приликом арх. Илариону. Публика се по свршетку говора одазвала са говорнпком заједно: Слава Илариону! За љубав истине. Како је у сабору уплетено и моје иже о неком писму пароха и посланика г. Дамјана Прерадовића; то у том погледу следеће изјављујем. После обављених избора, добијем писмо од једиог свога пријатеља, у ком ми и ово рече: „ Познато Вам је, да је Младеиовић као кадидаг радикални за Ст. Пазову. Дажјаи Прерадовић је копао е рукама и ногама да се дочепа мандата, те је удешавао да га истакну бирачи. Напослетку је успео код земунских радикала те је Младеновић одступпо, а он проглашеи званичшш. Док још нпје означен за