Srpski sion

Год. ЖШ1.

"т"

Број 7.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛШОГ СРПСКОГ АРШШЈСКОГ СИНОДА М0ТРОПОЛИЈЕ КАРЛОБАЧКЕ ЗА ДУХОВ0Е, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ. У Ср. Карловцима у недељу 18, фебруара 1907.

Стање православне цркве ) у Буковини. (Свршетак.) Но зато ова борба ипак не престаје. Шта в!.ше сваке године бива све несносеијом. Младорутени ни длаке не попуштају у својиш захтевима. Тако на пр. не остављају се идеје, да се у Черновцима оснује грчко-псточна рутенска епископија. Јаван, митрополитски збор, одржан 8. јула 1905. донео је резолуцију, која тражи да се у што краћем року успостави та епископија и, једва младорутенска депутација престала је 1. нарта о. г. у Бечу пред само Њ. Величанетво са меморанд-умом, да се жељама Младорутена што-пре учини задоста. Што се то пак не чини, криве Младорутени у првом реду Митрополита черновачког и, после саме Румуне, који, по њихову мишљењу, са националнога гледишта но дозвољавају и стају на пут сваком ширењу Малоруса у Буковини. Румуни пак сумњиче вође ове младорутенске странке, да стоје у вези са галицијским грчко-католичким Малорусима, да ту црквену борбу воде из национално нојгитичких интереса и, да теже и отварају тиме врата само унији. Као одговор на младорутенске захтеве пишу

и они са сво.је стране против Малоруса, а на расправу Пихуљакову изашла је пре месец дана, као одговор. књига непознатога, румун скога писца, која са изреком аи<На1;иг е<; а11ега рагв одговара Пахуљаку и, покушава да побије његове и уопће њихове (младорутенске) захтеве и вападаје. 8 ) Да би међутим, оснивањем једне малоруске епископије, народносна борба у Цркви била за навек онемогућена, да би оба одељења и једно од другога независва народа пошла бољем и напреднијем, мирнијем развитку и, животу своме и то је истина. Ати, да то није тако лако израдити и то ће свако морати признати. Тако опасва операција на телу ове правосл. цркве, не даје се беа дуга промишљања и испитивања на пречац извршити. То питање мора се врло озбиљно, зрело и са сваке стране тачно и сигурно проучитп. Али, да ће се операцаји, без које се то питање не да решити, морати ириступити и то у истини стоји. Но када ће то бити и, како ће се то извршити, показаће не баш тако далека будућност. Народносна борба мо&иће тек онда престати, кад се оба народа буду основно и задовољно 8 .) „В1е цг. оггеп!;. К 1 гсћеп{га§е 1п Дег Викоте!па ид(1 <Пе Јип %г и е п е п", уоп ешеш §г. ог. гитап1всћеп Ргхввкег." СгегпотеЉ 1906.