Srpski sion

С тр . 114.

СРПСЖИ СМОВ

Бр. 8

мом, пашњакон, риболовом, мочварама, ливадама, пољима, вртовима и виноградима прњаворским и манастирским земљиштем износи по плану провинцијалног инжињера Ремера, који је план од овдешње земаљске управе предан манастиру Бездину — отприлике 3000 јутара, рачунајући јутро по 1600 квадратних хвати. Наспоменути је и то, да се осим калуђера и врло многих гостију , који сваки дан манастир посећују, још сваке године издржавају 42 особе у служби. Да би се дакле калуђери снабдели са иотребним животним намирницама, да би се могли дочекивати гости и издржавати служинчад, те за одржавање теглећих и стајаћих коња, волова, оваца, коза, свиња и друге рогате и теглеће марве, одакле манастир иодмирује свој трошковник, потребно је:

Ражи или жита

1008

мерица

Пасуља, — —

Грашка — —

Боба — — —

Г)

Сочива — —

Хељде — —

Кукуруза

1000

Зоби — — —

1000

Јечма — — —

400

Разног семења

Овега скупа 3658 мерица

И ово су управо они земаљски производи, који се сеју на манастирским пољима и њивама. У сврху да би се добавила горе назначена потребна количина животних намирница, обделавају се сваке годвне 800 јутара ораће земље, која се обично подели на два дела, од којих се један обделаза, а други се остави угар. Међутим, као што се сви паметни господари брину и за, непредвиђене несрећне случајеве, тако је и у манастиру обичај, да се обделава још већа количина животних намирница, да би се у случају да година омане, имала довољна залиха ва идућу годину, те да се отклони евентуална нужда. Пошто је пак манастир у години 1771. имао на своме терену 40 комада волова, 127 комада рогате марве, 18 комада теглећих и 48 комада стајаћих коња, 300 комада оваца, којих сваке године има све више, и пошто осим тога врло многи гости са својим колима

долазе у манастир, то се у ту сврху сваке године потроши најмање 600 пластова сена. Пошто се пак толико сена никад не добије са манастирских њива, јер се река Марош скоро сваке године толико излије, да трећину њива а каткад и све потопи, то је манастир чешће принуђен да за новац купује од суседних места сено за своју стоку. Што се пак тиче шумарије, то се из истог плана може видети, да шуаа лежи норед реке Мароша и мочвари Мертвак у врло мочарном крају, који сваке године буде поплављен, на једном врло ниском месту, где расте већином топола и врба, и иста шума не може се ни за шта друго употребити, осим што манастир из ње добива за своју потребу дрва за гсриво. На овом манастирском земљишту неаа никаквог другог извора економије него једино сточарство, којим се манаетир бави, да би њиме могао подмириги свој потребни трошак; остали нак производи употребљују се непосредно за исхрану калуђера. гостију и служинчади. Осим тога треба споменути, да на манастирском земљишту живе 17 породица, такозвани прњаворци, који су оелобођени од уконачивања, кулука, возарине и других простих послова. којима је за обрађиваље манастиреких земљишта и друге службе додељен један мали део терена за њихово издржавање. Овај терен даје се прњаворцима уместо илаћања у готовом, јер бев прњавораца манастир не би био у стању своје њиве обрађивати, нити би могао жетву обавити. Нотребу оваких људи за манастир, увидела је и славна цес.-краљ. уредовна комисија у години 1759., и стога је наредила, да се овом мавастиру додели 12 породица. Из тога излази само по себи, да је за манастир Бездин године 1748. по привилегијама поторђено земљиште од увек се употребљавало за ужитак манастира, и да су тих 17 породица прњаворчана умеето новчане награде принали од манастира један део земљишга за своје издржавање, чиме је било омогућено, да је и манастир могао обављати своју економију и да су се прњаворци могли издржавати. Из описа од 10.|УШ. 1771., од темишварског управног звања даног овдешњој земаљској управи, по коме као да би манастир Бездин сваке године од своје економије имао при-