Srpski sion

Вр. 9

ОРПОКИ СМОМ

Стр. 131.

Сва три ова предлога, о протопрезвитерском стечајном испиту, који још нису били срећпи, да дођу пред сабор у главном су слични. По њима би била испитна комисија (по она прва два предлога у свакој епархији, а по предлогу трећем само једна комисија за читаву митрополију) коју би еачињавали изабрани чланови појединих автопомних одсека. Испити би били усмени и писмени. Усмени испити би били јавни. Тим иснитима би били нрипуштени само свештеници, који стоје известан број година у служби, Предмети протопрезвитерског стечајног испита били би по тим предлозима ови: „Уредбе Архијерејеког синода и срнсконародно-црквених Сабора, нормативне наредбе саборског одбора, народно=црквеног митрополитског и школског Савета, норма« тивне наредбе епархијских скуиштина и епархијских власти цојединих дијецеза, земаљски закони, који се односе на цркву и школу у оисегу српске митрополије, наредбе највиших државних власти које се тичу цркве и школе у опсегу српске митрополије и напослетку административна пракса". Немам намеру да овде критикујем пред' ложене нацрте протопрезвитерског стечајног испита, али тек узгред ми ваља споменути, да се види, да су те нацрте саставили световњаци, који немају правога знања о позиву и дужностима окружних протопрезвитера. Они их, гзгледа сматрвју као неке автономне административне службенике. То се види из предмета, који су за испит означени. Међутим тај део протопрезвитерске службе је од саоредног значаја према оном главном иасширском делу. С тога би испит протопрезвитерски морали у првом реду сачињавати прецмети пастирско=учитељског значаја а уз то, онда црквено-правног и административног значаја. Окружни прота мора имати н. пр. теоретског зеања и практичког умења о црквеном проповедништву, катихетици итд. Он мора у тим нредметима бити савремен и јак, да може свесно и објективно контролисати рад свештенства у његову округу и да у свако доба може дати потребног унутства, а ае као што се до данас са

маним изуз^тком своде посете окружних прота по парохијама и оаћинама на ску» пљање „протопрезв. иерцента". Нема изгледа да ће се скоро преко сабора изменити и иоправити положај и стање нашега свештенства. Наше свешгенство чека у најкраћем року одлучна борба са жртвама за саас цркве из ропства у коме се налази. Свештенсгво мора поира> вљати и себе и своје рђаве прилике. Ии« терес п углед цркве и народа, правда и заслуга честитих и угледних саештеника захтева, да се протопрезвитерска места по> пуњавају најврснијим, бољим од бољих свештеника, зато аиелујемо на Св. Архијвреј• ски Синол, и молимо га, да усшанови стечајни исииш за окружне прошоарезвитере, да створи статут за иолагање тога исиита и иосшави исиишну комисију, да би се тако поставило мерило за оцењивање „ сиособно■ сти и досшојности " иојединих комнетената што тражи нрев. кр. рескрипт. До 1895, наје било статутом уређено оспособљавање катахета за дгФинитивну проФесорску службу на средњии заводима. Те је године св. Санод иубликовао нов статут који је обвезан за сваког који жели да постигне сталну проФ. катихетску службу, тако нека св. Синод реши за добро цркве и народа а и достојних свештеника ову преку потребу.

М њ е њ е пресветлог г. др. Владииира НиковиЋа подбана о политичном дршању автонотних земаљских чиновника. Посвећеио г. Павлу Миљушевићу и начелној братијз му г. г. професорима карловачке гимназије. д. Р. Од оног доба, како је мајски сабор 1902. на пречац, без икаквог дубљег размишљања и извиђања неким ироФесорима овдешње гимназије одобрио њихова потраживања, а свима изравнао плате са про Фесорима ново-садске гимпазије; од то доба неки од дотадашњих жестоких самосталаца и либерала проФесора, ностадоше жестоке присталице рздикалске странке. Па пошто је саборски одбор и Вама