Srpski sion

& ^скис*

Год. XVII.

~г~

Број 10.

ЗВАНИЧАЕ ЛИСТ ШВОШВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИИОДА МИТРОПОЛИЈЕ К4РЛ0ВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ. У Ср. Карловцима у недељу 11. марта 1907.

Срби у Сењу 1792. године. Септембра је п. г. тражио у епархијекој архиви у Плашком ееке податке г. Др. Васо Ђерић, проФесор универзитета у Београду, и дозволом Високопреосвећеног Господина Еаиекопа Михаила Грујића радио је у архиви неких пет дана. Ја сам г. Ђерићу као свом бившем проФесору стајао на услузи, колико сам могао, јер сам већ од прије прелистао списе у архиви од 1783.-1810. и некоје ствари за себе избиљежио. Преврћући нашао је г Ђерић један докуменат, којега ћу овдје у препису саопћити. Г. Ђерић зажалио је, што нема уза се апарата, да тај докуменат фотограФигае, јер би му добро дошао за надопуну његовог дјела „0 српском имену у западним крајевима". Ја сам обећао г. Ђерићу, да ћу му тај докуменат, ако буде могуће, послати, да га ФОтограФигае. Пошто ми је пак једном Високопреосвећени Господин Епискоа Михаило благоизволио причати, како је имао жалосно искуство са неким важним документима из епарх. архиве, које је однио покојни прото Мане Грбић и које никако није могао до-

бити натраг послије Грбићеве смрти и који су дакле на тај начин пропали; то се нијесам ни усудио, да Високопреосвећеног Госп. Епискона замолим, да тај докуменат г. Ђерићу пошаљем на ФОтограФисање. Но како г. Ђерић сваке године вде кући својој у Кореницу; то ће сигурно понијети са собом апарат и тај докуменат ФотограФисати. Тај докуменат није нигдје одштампан, колико ми је познато, а не спомиње га ни покојни Мане Грбић у „Карловачком владичанству". — Спомињем, да је препис тога документа однио са собом г. Таерић. Читајући извјептје о сједницама земаљског сабора у Загребу, гдје „Франковци" све документе, у којима се спомиње српско име, проглашују ФалзиФикатима; то ми је нао на памет овај докуменат, који се тиче мјеста гдје су Франковци врло јаки, и гдје је још нешто, — мало не рече, Фабрика Франковачких попова. Докуменат је латиницом писан и у њему се добро истиче српство, премда је наиисан 32 године прије „основатеља српства" у овијем крајевима епископа Лукијана Мугаицкога. Свакако би добро било, да се овај