Srpski sion

Стр. 270

СРПСКИ

СИОН

В р 17.

тичар, јер није хтео да види, и ако је видео, да сам еа стр. 12. нарочито нагласио, да недајем нревод у потпуном смислу те речи, него јасно рекох: „Ево но том арепису те знамените Колонићеве инФормације, са изводом молбе патријархове, у иошмуном садржају њиховом". . . Ну особито баца сенку на чистоту суда г. крптичара о моме раду, поред осталог, још и та околност, што је еаро чито нагласио, да јасне шшампарске иогрешке неће износити, а кад тамо баш главна му је посао ређање тих јаееих штампареких погрешака, јер држим, да нико неће порицати, да су јасне штампарске погрешке: ех(гиепсН (49.—1.) место ехзкгиепсН; геасНбсаНопе (49.-24.) место геае(31бса11опе; розегип! (49.—32.) место ро^егип!; аћгшеге (54.—2.) ме уго ађимеге; роззи (54. — 84.) место раззи; 8ић«Шиа$ (58.—23.) место бићзШиа^; еас1ет (58.37.) место ео^ет; оћвтеак (59, —15.) место оћ^пеа!; уеп<3е8 (65. — 35. 2.) место уеп« с!епв; аИ1«;еге(, (71. —4.) место аМшеге<;; ас1тЈ551<: (73.—13.) место а(1тЈ5Ј(; итд . итд. итд. — За тим је по неки јасни 1арзи8 са1ат1 (ако није штамп. погрешка) хотимице покушао да прикаже или као аљкавост у раду, или као незнање латинскога језика. Тако нанр. та§1б(;га1;Љи8 (49.—29.) место та§Ј8|;га1и8; уегит (64. — 13.) место уего ; ргаерап (66.—15.) место ргаезкагј; апШае (73.—13.) место пнШа е!с. А што је најгоре покушао је на више места да исправи моје читање текста, те је нао у такове погрешке, у које иикако не би смео пасти, критичар, који хоће да се истакне као стручњак у овоме послу. Тако нпр. на стр. 46. врста 9. стоји у мом издању 1шпс, а г. критичар би хтео, да исарави у ћадпс што нема смисла, јер се ћапс односи ас1 Аи1ат; од соп&гта!« (46.— 10.) рад би да је сопћгтеп(иг, а то не одговара ни смислу, као што сам већ истакао, нити бечком препису. Место штам. погрешке Мео (48.—5.) чита иогрешно е1^ет, што не одговара емислу, јер се одпоси на 1етроге, те треба Мопео. На стр. 50. вр. 1. хоће да исправи Аи1ћогч1а1е Есс1е81а81;1са у Аи1ћ. Есс1е81а811сг, гато је опет погрегано, јер се односи на

ауторитет црквени, као гато се јасео види и из препиеа г. Радонића. Штампарску погрегаку §аи(3еа1; исправио је у §аис1еап1; (50.—6.), а одма за тим хтео би да исправи добро наиисани РгосЗисап!, (50—8.) у Ргос1иса1;, а неће да види , да се и овде, као и свуда за тим (в. тач. 9.) употребљава треће лице множине, а не једниее, јер се молба вије сматрала као патријархова, него свих сталежа срп. народа, као што је Фак тички и била, те за то и долази §аис1еап1, ргос1исап(: е!с. Даље хоће, да се место и11и8 пише пи11и8 (50 — 26), а заборавља да у једној изреци несме бити две негације (овде би тада биле иес и пиПиз), а то мора знати и почетник у латинском језику. На 51. стр. вр. 23. вели да стоји агсМерЈбсороз место агсћјергзсорит, што није истина, јер у бечком препису јасно је паписано агсМер18Соро8 ас Ерроз. Тако је исто очита неистиеа, да у беч. препису стоји (Јетапс1ап(1а, а не (Јетап(1а1а (51—37); шта више прво није ни добро. — Ја већ збиља немогу да разумем овакав поступак г. критичара. Реч 8ићтапепз1 (54 — 31) исаравио сам по издању г. Радонића зато, што је очито по погрешци бечког преписивача на том месту ушла реч 2а1ћтапеш!, јер се ова потоња реч на неколико места, шта више у истој тачци, нешто ниже (55. — 33.), пише „бгактапепзеш", као и код г. Радонића; а бечки преписивач немог&вши прочитати 8ићтапеп81 екомбиновао је 2а1ћтапеп81. Реч 1;ат (55.—1.) јасан је 1ар8из са1ат1 бечког преписивача и ја сам је исправио у гат, као што треба, а г. критичар би хтео да остане реч 1ат, која неодговпра смислу. Исто је и са речју оћ8егуа1г«т, јер то неваља, пошто је гттипИаз ођзвг(55.-2.) И јога г. Радојчић сме да каже, да је овде добро оћзегуа1ит! Тако је и са речју ех1затиз место ехШ (55.—18.), јер одгоиара смислу. Из јаене гатампарске погрегаке сопЕ1 >шт Саго1оз1а(11еп8е?гг (место соп6п1ит Саго1о81а(11еп8е), којих речи и нема у бечком препису, него су узете из изцања г. Радонића, г. критичар извлачи само њему