Srpski sion

— 547 —

дојакошњим званичним изјавама, самсобом није на чисто, час једно час друго становиште заузима — в По становишту епископатовом од 1865. епископат је субординиран саборском одбору, по становишту од 1870. сабор и синод су координирани, а по становашту од 1886. сабор је субординиран синоду. Наш синод није истина никакво непогрешиво тело, алије ипак жалост, на се наш синод за ових последњих 20 година није кадар био у овом виталном питању наше народноцрквене автономије довољно оријеитисати, и није кадар био да заузме према сабору стално и коректно становиште, које у самој природи наших црквено-автономних одношаја лежи, те се чисто и евидентно означити може". И кад овако стоји са сталношћу нашег епископата ; не имадох ли право што оно рекох за њега 1896? У осталом, ја сам могао и имао право, да оно пребацим нашој јерархоји 1896. пошто сам ја увек стајао на јерархијском становишту наше цркве — ал чисто јерархијском, без чега није јерархија — је> рархија —; те по томе сам јој и могао замерити, што се није увек и сама тог принципа држала, него данас је попустида народу у овоме, сутра у ономе, данасје рекламовала ово право, а сутра оно, што Је сама дала и уступила. На оно шаљиво титрање г. Ј. на стр. 115./116. у погледу разлога мога, „обрта", као да ћу ја после онако наведене наредбе администратора Јована Ђорђрвића од 24. Маја 1768. и налога осечке комисвје од 18. Марта 1769., опет учинити „обрт" те по нову бити за измену изборног реда; имам му следеће одговорити. Мој г. Ј. мали сте Ви, да мени будете учитељ из прошлости нашег народа. Из оне наведене наредбе Ђор^евићеве, не види се, ко има право бирати свештеничке посланике, а из оног налога комисијног то се још мање види. Г. Ј. није као што треба навео ни наредбу Ђорђевићеву, а ако је ко од смртних људи разумео и онако наведен налог осечке комисије; }а дам као што рекох главу одрубити. Да је г. Ј. знао, да сам ја у 165. књ. „Летописа" штампао „протокол о пле-

мипотенција од 1785,", из којих се са свим јасно види, да су у то време свештеници за себе бирали своје посланике, калуђери за себе, милитарни за себе; не би се онако посекао са онако наведеном наредбом Ђор^евићевом. Кад ја у свом „ Освршу " 1901. јасно и гласно рекох, да нисам више за измену изборног реда, и рекох и за што; онда је и несолидно и нечасно наводећи моје тврђење, писано пре тога. Данас се само могу моји наводи од 1901. побијати, а пређчшњих сам се сам ја одрекао. (Не би с горег било, да г. Ј. каже, да и он има и данас онакво мишљење о радикалима, као што га имађаше од пре ? А тако исто и о патријарху Георгију). Остаје ми још, да одговорим г. Ј. на умствовање његово и ковференцији епископској, одржаној 1850Д, у Бечу. По прочитању IX. чланка догаао ми је г. Ј., као онај Киш Јаношев „Мали Јово", што је направио бркове и метнуо наочари. Г. Ј. у научној збиља, ставао је и на мене и у опште туште питања, те са свим озбиљно рече: „Па кад све то што он захтева изнесем на видело, и кад све кажем, што изнети и казати треба у том предмету, па да се о њему диспутата може, онда ево и њега на билези". На ову збиљу г. Ј., заслужио је да му довикнем : иш не ираши! Ну, ја ћу да на њу ипак нешто одговорим. Пре свега и свега, нека зна и г. Ј. а и снај његов сродник, који онако I уздише за једним предлогом поменуте беч!се комференције, управо синода, да ја знам где се налази цео рад њен, и пошто то знам, нисам жалио трошка, а да о њему не сазнам нешто, што нисам знао при писању свога „ Осврта те овом приликом по^једно ћу и да исправим једну грешку. Ја рекох у своме п Осврту и на стр. 30. нешто о саставу синода и о синоду за време упражњене митрополитске столице. Ну, оно наведено у погледу састава, није закључак синодски, него само предлог владике буковинског Евгенија Хакмана. Патријар Рај чић у својеручном статуту о еиноду, написао је: „Оег РаМагсћМеЛгороШ 181; <1ег паШгИсће ип<1 регтапеп*е