Srpski sion

— 531 —

рама срп. православља. Ми се надамо и поуздано очекујемо, да ће српски архијереји сложно и једногласно жигосати ов'о крњење црквеног права од стране државних власти, и предузети нужне мере, да се повр&ти редовно стање у цркви нашој." „Епископат српски носиће на души големи грех, и одговараће Богу и народу, ако своју дужност не учини." Од ове своје брошире, ја послах 'свима тадашњим епископима по један примерак, а Теофану неколико; па ни остали епископи, нити Теофан не проговорише речи у обрану црквених канона, једино што Теофан написа своје мњење, ал да се оно обелодани тек после смрти његове! И кад овако стоји ова ствар, зар немам ја повода и права да питам г. Ј.: како сад стоји ствар ? Ко је био у своје време већи бранилац црквених канона: ја или владика Теофан, те по томе наравно да и данас. као и тада кад је изишло исто мњење Теофаново, не могу о њему ништа друго мислити, до ли да је оно написано и штампано за „опсенити простоту", међу коју се рачуча и г. Ј., који не беше у стању да то провиди, те мислећи ме њиме посећи и \7тући, сам се посече и утуче. За што пак владика Теофан није у свс\је време изнео и изнети смео исто свој е мњење, биће узрок томе и то, што је у 183. бр. „Заставе" од 1879. речено: п Од 19. Новембра бави се патријар Ивачко вић — у то је време био поднео оставку — У Даљу и због рђава времена и пута, не може да дође у Карловце. Међу тим нема у Карловцима никога, ко би га ластупао, јер епископ Живковић отпутовао је онај исти дан из Карловаца, у који је патријар имао доћи, ма да му је патријар телеграфично наложио, да га има дочекати. Одлазак Живковићев, у колико је мистериозан, у толико нам је и неповољан — — —." У 175. бр.: „ — То је план, који се одавно кује у ковници Анђелићевој и за који се мисли, да је за време конгреса по све сазрео. Томе сазревању

допринели су оба брата Живковића, Каз{ог и Ро1их, епископ и предстојник унутарњег одела у Загребу. Приметило се на конгресу, да је Теофан Живковић у неку свезу ступио са епископом Анђелићем. Пратио га је Бечеј на освећење тамошње цркве, испратио га је, кад је одавде за Будим-Пешту полазио и приватно се изражавао, како ће доћи у Н. Сад, кад „Анђелић аванзира." По свему се види, да би епископу Живковићу најунутарњија жеља испуњена била, кад би се могао овамо преместити, где је котва његовог земног спасења, и где би он тако рад брод свога живота стално привезао. Једина је невоља та, што му се та жеља испунити може само тако, ако Анђелић аванзује. Анђелић и аванзововање! Зна ли г. епископ Живковић, што јеЛоњаји као министар-председник, од једног српског високог достојника захтевао ? Јер у то време пада и обртна тачка и за г. бачког, који кад не могоше оног великодостојника у пробитету преломити, даде МеФИсто овом последњем капару. Г. еп. Живковић морао би поред свега тога и то знати, да и онај рђаво пролази, који се тако у друштву помеша и с такима свезује. Но то има да захвали своме брату, Јовану Живковићу. Овоме се надало, да вечито посредује, не сам.о у великим државним стварима, него и у личним. Мало му је било, —, него је ево склопио савез између „народног" еп. ТеоФана и Анђелића. Тај би склоп ишао преко живе главе старог патријарха, кога је Ј. Живковић дошао из Пеште да — инвигилира. Тако се бар поговара, а из тога би се видило, да се помишља и на тај случај, ако св. патријарх не би хтео својевољно да захвали у хатар Анђелићу. Баш је тој господи, догорело до ноката, те не могу више да чекају. Ми смо све ово навели, да народ наш види, какве мисли и беси распињу великодостојнике српске, и да гнушањем отврати лице своје од таквог ниског призора « А у 191. бр. „— — Ми и не сумњамо, да је тој ствари — пензионовању