Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 24

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХШ.

4 Фе = и | | Н о — У ЈЕ | РА

где је Н пад канала на 1000 т, а А повр-

шина слива, са којег се вода у канал стиче.

При извођењу тога обрасца служила је као полазна количина кише од 10 "ја.

Како је код главних канала од прилике пад износио !: 1000, то су неки пројектанти стављали да је |

– Ф= |А

Тај је образац дуго време важио као

општи образац. а познат је под именом Ви.

К|-ев образац, па се и данас често примењује, ма да је из њега избачен утицај пада.

Један велики пљусак у Будим-Пешти, из 1875. године, показао је да је тај образац непотпун и с тога се доцније он употребљавао а и данас га још примењују само за канале у равници; међу тим, за канале са јачим падом, као што је случај у Будим-Пешти и Виз-

бадену, рачуна се ф из овог обрасца

Тај је образац познат под именом ВиХ-ов образац, с тога што га је инжењер Вих применио при изради пројекта за каналисање

Визбадена 1886. године.

Експерти из 1895. године, г. г. Линдли |

Чоке и Смит, препоручили су и за београдске канале да се рачунају по обрасцу Бир. клијевом, али с тим ограничењем, да се тај образац примени само за сливове са површи-

ном мањом од 81 ћа, а за веће површине, | да се стави ф = 1. Исто тако, они су прет- |

поставили да је сачинилац Ф = !. Да вам још у кратко изложим како је

поступљено приликом израде пројекта за каналисање Визбадена, који је служио као углед

многим новијим пројектима.

У Визбадену је рачунато са максималном количином кише од 97 “ла.

Од те је количине рачунато, да ће у канале доспети:

|. са слива шумом покривеног 139, или ОКО ОИ

2., са утрине 279 или 26 “а. 3., са слива где су виле 379 или 96 "|. 4, са слива у ређе озиданим улицама

| 550), или 547).

О- са слива у потпуно озиданим улицама 759 или 73 “ | 0 а:

За изналажење дименсија појединих канала те су количине још" смањивање с о6зиром на то да се, с повећањем површине слива и смањењем пада канала, смањује и

количина воде која у канале доспева. Како у Визбадену просечан пад варира

| између 3 и 400 то је тај утицај споријег

отицања воде каналима узет у рачун тиме, што су горњи бројеви за количину воде де6 љени са | А, где је је А површина слива дотичног канала.

Према томе, за канал, у који се слива вода са површине од ! ћа, биће меродавна коли-

чина воде за изналажење дименсија као и горе:

13; 26; 36; 54 и 73 "|

За канал са сливом одо до 10 ћа биће меродавне количине ове:

10; 20; 29; 42: 56 У а.

За канал са сливом од 40—50 ћа биће меродавне ове количине:

7,5; 14: 20; 29; 40 У а:

За канал са сливом од 200 до 300 ћа; биће меродавне ове количине:

6,5; 11; 17; 24; 98 Уа.

Као што видите, поред већ знатног смањења услед испаравања и упијања, узето је и знатно смањење услед споријег отицања тако, да је за сразмерно мали слив од 50 ћа, и за сасвим озидане крајеве сведена количина воде од 97 ! на 40 |.

Из изложенога јасно се види колико је погрешно рачунати дименсије канала применом до сада у обичајених образаца.

Као главни недостаци тих образаца је стичу се ови: