Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 26

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХШ.

гујевачке; дакле, ту ће доћи вода са већег | дела Савинца и са Источног Врачара.

Од најудаљеније тачке слива за тај канал до ОФицирског Дома, имаће око 1300 т. Површина слива изнеће око 44 ћа. |

Укупну количину воде за пресек тога канала код Оицирског Дома добићемо из овог обрасца:

О =(4 += у. ф. АЈА,

где А означава површину слива у ћа, а 4 озна- | чава редовну количину воде из кућа, коју за |

тај део можемо ставити да = 05“. 1, По Везену и сину треба ставити |

— 1/

фра фр. -== = 78

дакле биће: Об = (0,50 - у, 150) · 44 = 50,50 · 44 2222 литара за секунд.

2., По експертима треба ставити ф = |; а ф рачунати из обрасца Бирклијевог

1

ф = ЈА — (0,40.

дакле биће: СФ = (0,50 4 0,40 · 150) · 44 = 60,5 х 44 =

3., По начину који сам ја изложио, може се ставити ф = 0,5; а ф рачунати из овог обрасца:

ПИ Ооо 0 ЕП аОО а не

дакле биће:

О), = (0,50-- 0,85 · 0,90 · 150) · 44 = — (О: А = 2 2 0155].

Као што видите, јављају се веома знатне разлике. За мање сливове та ће разлика бити још и већа, нарочито за случај кад се рачуна онако како су то рачулали Везен и син. Јер нпр. за исте прилике у горњем примеру, а само за други канал, који има да прими воду са 10 ћа површине, биће

1. По Везену и сину

О == 50,52 ПОН по0до Т 2:10 експертима

(р==-<-7 24.556 10-== 92051:

3., По начину који сам ја изложио Ол = 128 5 === 2805).

Из тих примера види се најјасније, да ће се по пројекту Везена и сина добити сви споредни канали толико мали, да у њих неће стати вода од претпостављене максималне количине кише.

Колико вредност за сачиниоца ф може бити различита за површине исте величине али различитог облика и различитог пада, види се сасвим инструктивно из примера, који је инжењер Нескег изложио у Оезипаћен-

| Јпсетеш-у за прошлу годину.

Приликом израде пројекта за проширење

каналске мреже у Берлину узета је за ме· родавну киша, која траје 20 минута, а која

ће дати за канале количину воде од 52 "=. заједно са водом из кућа, а по одбитку упијања, испаравања ит,д.

Као пример узео је Нескег два главна канала А и В, од којих канал А прикупља воду са слива од 85 ћа, а канал В са слива од 86,9 ћа. Дакле, по величини површине та су два слива скоро подједнака; па при свем том, вредност сачиниоца ф знатно се разликује на површинама исте величине код једног и код другог слива. Тако нпр. за канал А сачинилац ф има све донде сталну вредност = 1, докле површина слива није већа од 27,5 ћа, или докле је дужина канала мања од 1003 т, а за тим опада неравномерно тако, да на крају тога канала, дакле за површину од 85 ћа, буде ф = 0,39 а количина воде од 52 51 спадне на 20,4 31. Међу тим, за канал В сачинилац ф остаје = 1 све докле је површина слива мања од 77,8 ћа и дужина краћа од 1651 т, а за тим опада ф тако, да је за слив од 96,9 ћа Ф (),94 и количина се воде умали од 52 "Ла једва на 48,9 Ла.

За слив канала А време за које вода од кише отече веће је 4,10 пута од времена за које је киша пала. А код канала слива В време за које киша одилази каналом је само 2,17 пута већа од времена за које је киша пала.

За канал А износи највећа количина воде, од које зависе дименсије попречног пресека канала, једва 1737 1; међу тим је за канал В та количина = 4 250 1.

Те толике разлике јављају се поглавито с тога, што су на сливу В падови канала знатно јачи од падова канала на сливу А;