Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 62

по Тас, односно = ађ. Контроле ради п п оса, повучена кроз нулту тачку утицајне линије, паралелно са и и, мора тангирати језгро, другим речима ићи кроз једну његову ивицу. За конструкцију централног језгра у пресецима Ш и ЈУ узета је Морова метода, а како су пресеци симетрични у односу на главне осе Х—Х и У—У,. довољно је наћи граничну линију централног језгра у једном | квадранту дотичног пресека, па нам је тими. само језгро одређено. 4 | |

Полупречници главних момената лењивости за пресек Ш јесу:

| 198 7

= | | = 2,631. |

| | | – | = == (0,864 тт. За пресек ЈУ јесу:

а | = ДЕ = 9,523 т

= | - = | о (0) та ата

Пренесимо ове полупречнике момената лењивости од тежишта пресека 5 на Х односно У осу у ма ком квадранту, у нашем случају на позитивним деловима главних оса, дакле 51 =7+ђа52 =. Ако сад у супротном квадранту пресека у ма којој тачци, на пр. у а, повучемо тангенту |: на контуру пресека, пресечне тачке т и т' ове тангенте и главних оса Х односно У треба везати са крајњим тачкама полупречника момента лењивости 2) односно 1). из ових тачака подићи управне | на т2 односно т'! до пресека са главним осама Х и У, па ће прва управна одсецати нам | апсцису, а друга ординату једне граничне тачке | језгра. Понављањем овога задатка за ма коју | другу тангенту посматраног квадранта нашег пресека добићемо толико исто одговарајућих | граничних тачака језгра у супротном квадранту, које треба кривом линијом спојити. На овај начин одређено је централно језгро за пресек Ш, односно ЈУ у нашем примеру. Ова конструкција језгра излази из познатог става, | по коме, кад неутралне осе као тангенте на контуру пресека заузимају све могуће поло- | жаје, тад њима одговарајуће пападне тачке | описују језгро, и, обрнуто, ако нападна тачка

из НАУКЕ и ПРАКСЕ

година. ХИ.

силе шета по контури језгра, онда одговарајуће неутралне осе обавијају пресек.

Кад смо на овај начин одредили напре-

| зања табеларно изложена за све посматране

случајеве оптерећења у тачкама а сва четири пресека, а уз то конструисали и централна језгра, остаје нам још да се уверимо, да ли нападне тачке резултаната М свију нормалних сила увек остају у границама језгра, пошто су само под том претпоставком одређена максимална напрезања 6, тачна.

Да се о горњем уверимо, послужићемо се пређе поменутим једначинама [|), које гласе:

Ме = ВАХ ДЕ КМ = Муж Е .. М == Муру == Моб == Ма уз вЕ

|| -|-

"у којима Му Мо, Ма итд. представљају нор-

малне силе за дотични случај оптерећења Хр Ур Хо Уо; Ху Уз ИТД. координате нормалних

сила, М резултанту а,лху њене коорди-.

нате при свима посматраним оптерећењима.

' Нормалне силе М, Љ Му ит,д. дате су, па

према томе и резултанта М као. сума њина. Исто тако дате су и кординате Хј уј, у, Х Уз нормалних сила и треба само одредити непознате координате ху резултаната за све пресеке и све случајеве оптерећења.

У нашем примеру све су нормалне силе као и њине резултанте позитивне; кордината нормалних сила има позитивних и негативних; поједине нормалне силе једнаке су међу собом, а често и њине координате, које се само разликују по знаку, а координате сопствене

| тежине стуба равне су нули.

Према овоме није потребно при постављању једначина [| узимати у обзир све производе на левој страни, пошто се они по величини једнаки са супротним знацима потиру, као и производи из сопствене тежине стуба и њених координата; по себи се разуме, да се под резултантом У разуме збир свију нормалних сила, које на дати пресек при посматраном случају оптерећења дејствују, као што је ниже изложено.

За пресек |! и једнострано оптерећење моста при малој води биће с обзиром на вредности у табелама :

М = 464 5 --4 . 32,61 --2 · 30,55--4,02--6,51 +2 52,5 -31,47--0,18--4,6:—#809, 6";