Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 80

Лукасове светиљке 0. . 5,0 пфенига

Шпиритусне сијалице 5,0 Ацетилен гас. 3,8 7 Гас под притиском 3,2 5 Ацентиленске сијалице 3,0 5 Петролеј 54 У 2 И ст.

Битуминска макадамска калдрма. — Код ас-

фалтне и терске калдрме битумински се цемент у“ потребљава за повећавање чврстине ситних минералних зрна (нпр. пешчаних зрна,) која сама собом није довољна за саобраћај, а битуминска се макадамска калдрма примењује са том претпоставком, да се узме така смеса сразмерно грубих и ситних зрна, да та смеса већ по себи имаде толику чврстину, да може издржати саобраћај. Битумински цемент служи овде само за ту сврху, да камење издвоји од ветра и непогоде, да га довољно веже, да избегне кварење камења саобраћајем и да у исти мах направи неку врсту еластичнога јастука између минерала, како би се спречио шум и кварење, које се производи трењем камених делова једних о друге.

Тако звана терска макадамска калдрма справља се по истим начелима као и обичан терски бетон, са том разликом, што се као подлога узима камење место шљунка. Већином је довољно, да се природна земљана подлога добро пређе тешким уличним ваљКом као и да се направи основ од танког слоја од камења, које има у пречнику 5—7,5 ст, и преко кога се неколико пута прође ваљком тешким 15 000 до 20000 Ке. Добро је, да се за ово узме чврст камен, али ипак при грађењу основа то није толико важно као при грађењу горњега слоја.

Преко основа се онда прелије танка превлака од нарочито справљенога битуминског цемента, при чему цемент зађе у најмање пукотине на површини и камење у основу слепи са непробојним, чврстим и уједно смоластим цементом, који се за тим растури по површини колико се хоће. Тада се преко основа растури застор (горњи слој) од толике јачине, да потлуно збијен износи још 5 ст. Овај се застор састоји из мешавине 2,5—5 ст великог, по могућству тврдог камења, подложног незнатном кварењу услед трења, а простор се између њих испуни камењем све мање величине (чак до прашине од камена) или песком. При избору треба наравно имати у виду и месне прилике и начин саобраћаја као и коштање.

У апарату за сушење исушено и врло пажљиво загрејано камење одвоји се ротационим решетом по разним величинама, које варирају нзмеђу величине праха и од прилике 5 ст пречника. (При загревању треба избегавати сувишну загрејаност камења, јер она ствара наглу промену у мекоћи и виткости битуминскога цемента.) Парним апаратом за мешање, који прави 75 окргтања у минуту, разне се врсте камења два минута мешају у односу који ваља унапред одредити, тако да од прилике 10%/ остане За простор између њих, а у исто се време у довољној количини додаје врео битумински цемент, који не само прави танку превлаку за сваки делић камена и испуњава све празнине између њих, већ и смеси, пошто је збијена, даје довољно гладак изглед

ПАС НИК

ГОДИНА ХШ.

и довољну гипкост. Ова се смеса помоћу прекрета (арреп) товари на кола и носи на само место, где се разастире на исти начин као и асфалтна калдрма. За тим се добро преваља 15—920 000 Ко. тешким уличним ваљком. Добрим ваљањем камење дође на она места, где и треба, и поступно се истерају сви ваздушни мехури, а и битумин се утисне у најфиније пукотине, тако да застор постане тако густ, да га саобраћај не може раскинути.

Преко тако справљеног застора прелије се онда још онолико битуминскога цемента што се лако чвршњава, колико заузима горња површина. Она тада изгледа, као да је тек обојена. На послетку се по површини разастре слој од ситно стученог камена, које се припије уз битумински цемент и површину направи храпавом.

На послетку писац додаје, да је битумину толико издржљивији за саобраћај, у толико је мекши. У колико је цемент мекши, у толико је нижа његова тачка топљења и у толико му је већа гипкост, односно еластичност на температурама, које су испод његове тачке топљења. Сваки битумин трајно остаје еластичан и не подлежи утицају саобраћаја, као што се у опште мисли, изузимајући онај случај, кад је мешање било непотлуно.

[Из Тесћп. Сетејпдеђјањ, г. 1902. бр. 4.

| 7 Л.

Дрвена калдрма у Паризу. — У Паризу не износи кварење дрвене калдрме у главним улидама годишње потпуно 1 ст, у Кџе де Кјуон и на велиКим булеварима на против 13—14 шт, а на углу Кие Мопшташте и булевара чак 17 тт, На последњем месту употребљено градиво је од шведске смрске. У Паризу дрвене коцке већином имају висину од 15 ст. Ако се квари по 1 ст, мора се калдрма 06новити после осам година. По неки пут се да богме она оставља и дуже. Али кад се дође до 5—6 ст висине, положај је тежак, нарочито ако су између појединих редова дрвених трупаца положене реглете. При 4 ст вусине почиње се калдрма мрвити под колским точковима, и влакна се одвајају. Трајање дрвене калдрме у споредним улицама само мало надмашује у том погледу калдрму у главним улицама. У осталом мање утицаја на калдрму има обим саобраћаја од начина саобраћаја. Ступање коња предњим делом копите главни је узрок кварењу, јер својим ударом квари везу међу појединим дрвеним коцкама, Већи је утицај кварења на станицама омнибуса и фијакера, због испрезања и запрезања и честога мењања коња, даље између шина коњских трамваја, где коњи увек иду једним трагоМ, и на послетку код стрмих улица, где се коњи Ккопитом одупиру о калдрму да би могли боље вући. Кад је жив саобраћај — чак и код лаких кола дрвена се влакна подсецају са страна коцака; дрвени се трупци заокругљују, те улицу чине пуну самих испупчења, узвишења и удубљења, преко којих кола скачу и ударају. Кад се дотле дође, калдрма се мора обновити или поправити. При поправци се ваде поједине дрвене коцке и по ново се опсецају помоћу једне машине, која представља један велики струг са 16 сечива, која се 1660 пута у минуту обрну, покрећу се електрицитетом и раде брзо и поуздано.