Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА- 26

(Остале пробе види у' ниже поменутом Мертенсовом предавању, из којих се може израчунати све оно, што нам је при рачунању сводова потребно. Из последњих трију табела види се, да се у своду јављају увек само таква напрезања, која не достижу ни у ком случају веће специФичко напрезање од 15,5 Која, што је за узети зидарски матријал и портланд цементни малтер, са велико сигурношпу дозвољено. Цео профил који се премошћава, састоји се из шкриљасте „стене, чиј су слојеви врло мало нагнути; напрезања која свод преноси на шкриљасту стену, у посматрана три случаја оптерећења израчуната су, и на дотичном листу графичког контролног рачунања уписата, она не прелазе меру од 519 Кој. Коштање овог моста са свима скелама, сталним и покретним, износи према предрачуну 84380,10 дин., која је сума унета у буџет Министарства Грађевина за 1904 год. Поред предмера,“ предрачуна и-овог аналитичког прорачуна, пројект сачињавају још ови цртежи:

1. лист садржи конструкцију утицајних линија за три статички неодређене количине.

2. графичку одредбу момената просте греде

3. граичке одредбе потпорних линија у своду.

4, конструкцију моста'и сводних скела и

5. конструкцију скела за транспорт зидарског материјала — сталну и покретну.

Ако срества са којима располаже технички лист дозволила буду, штампаће се сви цртежи, како би се имала потпуна целина аналитичког и графичког рачунања овог објекта по ела-

Из НАУКЕ и ПРАКСЕ

ГОДИНА ХА.

стичној терији. Потписати је уверен, да би тако разрађен пример омогућио примену ове теорије чак и оним колегама, којима нису познати принципи рачунања статички неодређених система.

Еластична теорија сводова, која је теоријски потпуно тачна, јер испитује камени свод као еластичан на два краја узидан лук, без даљих претпоставака, нашла је и своју потпуну потврду, у веома значајним опитима, извршеним од стране Удружења аустријских инжињера и архитекта у години 1891 до 1893, који су стали не мали трошак од 90000 динара. При свима опитима сводови су рачунати по еластичној теорији, а по том терећени до потпуне деформације, уз посматрање резултата“ добивених рачунски и путем опита, о чему. | постоји и нарочити штампан извештај — „ВепсћЕ дез Сембре-Ацззсћиз5ез“. |

На послетку, ко се више интересује еластичном -теоријом сводова, може је наћи у аутограФисаном делу под насловом: „Ептшеипо дег раппипсеп !п зч!елетпеп Влскеп, пасћ Чег Ејазнстазћеопе, пасћ деп Мопштасеп уоп сећ. Ноттаћ Ргојеззог Мећпеп5 !п Огездеп 1901“, издатом од стране тамошњег ђачког инжењерског друштва.

Вероватно је, да ће дело, које је једно од најпотпунијих у целокупној досадањој литератури ове врсте, у скоро бити и штампано, пошто је прво издање одмах разграбљено.

30. Јануара 1903. г.

у Београду. МИ. Лурудић

инж.

маса ЗА. ИСПИТИВАЊЕ ГРАЂЕ)

о т

Значај

Колика се велика пажња од ово последњих ЗО година на овамо поклања стварању подесних завода за испитивање грађе, доказ су огромни новчани издаци, који западне државе, а на челу њихову: Сев. Америка, Немачка и Швајцарска, жртвују, ширећи читаву мрежу станица по целој земљи, које, снабдевене скупоценом технологијском опремом испитују разни грађевински материјал. А организација је рада у тим станицама таква, да оне саме собом служе као углед производницама у пракси,

које, у интересу властитога економског напретка, морају бити научно-технички органи- |

зоване.

'г. Селесвсожвшиња.

КХ Ц

Мо

~

(02

| Међу подацима. изнесеним у врло поучноме америчком просветном одсеку на овогодишњој париској светској изложби, налазе се и подаци Удружења за унапређење васпитања америчких техничара. Из ових података, по саопштењима професора Јоћп-а Р. Вгооке-а НЕ СоПесе Кетцску), А. Мапзоп-а (5Таје СоПесе Јома) и у Јасођу-а (Сог-

5) Овај рад покојнога Селесковића потекао је поводом

рада једне комисије, коју је образовао министар грађевина, у

новембру 1900. године, ставивши јој у задатак да поднесе предлог за рапионално калдрмисање улица у Београду.

Како се рационално калдрмисање не може ни замислити

| без претходнога свестраног испитивања градива, које се мисли

| употребити, то је комисија замолила покојнога Селесковића, да