Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 4

Рад УДРУЖЕЊА

година ХМ.

Председавајући 8. 17. Вуловић моли да му се дозволи, да покуша оправдати Управни Одбор од пребацивања. Констатује, да Управни Одбор није апсолутно крив ни за шта, јер Управни Одбор од 6 чланова не може ништа учинити тим пре, што су многи као службеници врло често на радовима вам места.

(О оправци мостова може рећи: Рађено је на томе; изабрат је ужи одбор у лицу г. г. Ј. Смедеревца и Вл. Тодоровића, који су у том циљу ишли у Дирекцију и о резултату поднели свој извештај на састанку где је било присутних само 9 чланова Удружења. Тврђење Главинићево дакле, тачно је. За указе вели, да Управни Одбор није позват, да у томе смислу даје ма каква наређења Министру Грађевина.

А. О. Милинковић одбија тврђење, да је он тражио, да се дају наређења Министру, али остаје при том, да му је требало скренути пажњу. Напомиње, да је у својем ранијем говору заборавио и то истакнути, да се у извештају Управног Одбора није ништа поменуло о раду на железницама узаног колосека.

Св. Ј. Поповић тврди, да није истина оно што је рекао Милинковић о указима, јер ниједан инжењер није прескочен, а сви, који би требало да авансују, може бити да нису авансовали. Вели, да ако Аца и добије права на авансман, уколико од њега буде зависило, он му га неће дати, јер за 8 месеца, ни на једном самосталном месту није ништа урадио.

А. Милинковић одбија од себе личну оптужбу Св. Поповића; сажаљева, да се један начелник толико заборавио да тако што говори на скупу чиме је испољио своју тесногрудост. Тврди, да је он и поред свих тешкоћа савесно радио.

Председавајући 8. И. Вуловић опомиње, да се треба држати дневног реда и не улазити у лична питања.

Св. Ј. Поповић признаје, да је питање о указима доиста лична ствар, али да је био и изазват да тако говори.

Св. Ивачковић пита, може ли бити Управног Одбора без благајникаг, може ли бити скупштине без извештаја о благајници и да ли је коректан такав рад од стране управе>

Св. Ј. Поповић тврди, да то није непажња благајника г. Милосављевића према Удружењу, него је морао изненадно отпутовати.

Ј. Станковић поново пита о железницама.

1. Манојловић доказује, да се према самом извештају Управног Одбора не може радити без осталог, нити давати разрешница.

Налази, да се благајник Милосављевић не може правдати, јер спремање извештаја није требао остављати за дванаести час.

Ј. Ковачевић слаже се са мишљењем Манојловића, али вели, да би ипак главни скуп могао овластити месни одбор за пријем разрешнице Управног Одбора.

Председавајући В. И. Вуловић вели, да Управни Одбор није ни мислио са својим питањем о пријему на давање разрешнице, јер она се у главном и састоји у питању о Финансирању. Мисли, да би се могло или донети решење, да се Управном Одбору продужи рок, или да се поступи по предлогу Ковачевића. |

Питање о железницама у Удружењу свршено је и предато на даљи рад нарочитом одбору. Станковић, као члан тог одбора могао би нам о томе дати обавештења и поново нас заинтересовати. Е

Ј. Станковић поново истиче нерад Управног Одбора.

К. Д. Главинић такође тврди, да се нерад Управног Одбора не да правдати. Требало би да он то питање о железницама прати кроз све Фазе.

Односно рачуна мисли, да се могу примити на састанаку месног скупа.

М. Ј. Божић предлаже, да се рачуни положе одмах по повратку благајника на редовном састанку месног Удружења, а да се разрешница изда на идућем главном скупу.

Председавајући 8. 8. Вуловић износи на гласање предлог М. Ј. Божића.

Прима се;

3., тачка дневног реда,

Утврђење буџета.

Председавајући В. 7. Вуловић изјављује, да исти узроци, који су омели 25 тачку дневног реда: Извештаје благајника и Контролног Одбора, омели су и утврђење буџета. У име Управног Одбора моли главни скуп, да изволи одобрити, да се буџет за прошлу годину примени и у овој години с напоменом, да ће се све могуће уштеде имати у виду. Тако састављен буџет поднео би се на одобрење првом редовном месном скупу.

Чује се: Немамо података о чему да говоримо! Вуловић, Ст. Марковић и други објашњавају се.

К. Д. Главимић пита, да ли је предлог Управ. Одбора противан Уставу Удружења па ако није, онда је мишљења, да се може примити.