Srpski tehnički list — dodatak

„сила (Кта тел), ни линија које иду кроз те„жиште пресека а паралелне су одговара„јућим неутралпим осама“

== ка 2, пи аи. Ј тачк

„Нека су 1,2, 3 продорне тачке „нормалних сила, кроз раван пресска, чије је „тежиште у 5.“

„Обележимо линије сила које одговарају

„појединим продорним тачкама 1,2, 3,.... п „нормалних сила кроз раван пресека са К, К, ои не ај оу Даре а о Пи н-- П,

„правци одговарајућих оса за тачке 1, 2, 3,1 „и нека сви ти правци, које замишљамо као „дате, иду кроз тежиште пресека 5. Та два „система линија, то јест, К, Ко, Ка.... Крин У Њ ша... п, који се веку у тежишту 5 обра„зују два зрачна прамена; одговарајући зраци „Куш, Ку, Каћа... . Кап, из та два зрачна пра„мена јесу спрегнути зраци у односу на цен„тралну елипсу за дотични пресек (види: Пје „Отарћивеће банк (Фег Вапкозтистопеп уоп „МпШет Втезјап. Вапа [, дуене Аш асе стр. 66), „што значи, да су центрифугални моменти пре„сека у односу на ма која два спрегнута „правца равна пули.“

„Зраци К, К, Ка.... К, могу са зрацима „у у Па...: Па и изменити своје улоге, то

7

„јест, ако се продорне тачке 1,2, 3... „п нормалних сила налазе на одговарајућим „зрацима шу, пр, Џа.... Пру то ће правци неу„тралних оса постати зраци К, К, Ка... Ко „из чега излази да зрачно праме К, К,, Ка... Ка „са праменом ш, п,, па.... П, образује пн„Волуцију.“ Из овога види се, да у првом својем чланку од 1897. године г. Турудић није говорио ни о каквим реципрочним системама него само о инволуторном прамену спрегнутих 060вина датог профила. То што је овако казано у првоме чланку од 1897, то је коректно, а коректно је за то, што је то казао г. Турудић онако, као што је написао МИ Шет-Вгезјац у својој графичкој статици. На против, оно што је о томе казано у другом чланку од 1898, бајати као нека рекапитулација из првога чланка од 1897, погрешно је из основа и показује да г. Турудић нема јасна појма о пројективном сродству и пројективној геометрији. Два инволуторна прамена увек су само колинеарна, а никад нису реципрочна, као што сам већ показао у одељку П ове Одбране.

да г. Турудићем повео се и г. Вл. Тодоровић, јер ово погрешно мишљење Турудићево наводи као доказ у реферату својему. Још је више чудновато, што г. Вл. Тодоро-

9

вић тврди, да је г. Турудић у другом чланку својему, у свесци 6. за год. 1898 Техи. Листа, показао, „како се центар те инволуције налази, упа помоћу њега решава залатак о исутралој „осп и пападној тачки па затим и напрезање“. Ово је тврђење тако и толико настрапо да треба нешто више о њему да проговорим.

Инволуторпо праме одређено је са два спрега. Кроз теме Т (Сл. 2.) таквога прамепа повољан круг К са центром у тачци М сече оба дата спрега а а, ђђ, у два спрега тачака АЛА, ВВ; оба тетива АА, и ВВ, секу се у тачци Р. Сада, повољно тетиво СС,, кроз ту тачку Р, дајс један спрег С, ТС, па томе инволуторном низу; ако, дакле, тетиво СС, окрећемо око тачке Р, добијамо поступно све остале спрегове. Кад то тетиво пролази и кроз центар М помоћног круга, онла опо постаје његов пречник КО п тада добијамо спрегнуте зраке га, који се назпвају осовине, јер стоје управно једно на друго.

Ст 2.

Из тачке Р могу се у опште положити две тангенте | и ђ па круг К са додпрним тачкама у Т, и Т,, и онда су ТТ и ТТ, двоструки зраци. Хиперболичка ппволуција пма двостручне зраке и за то тачка Р лежи тада ван круга; па против, елиптичка ипволуција пема двоструких зракова и за то тачка | лежи увек у кругу. Копјуговане осовине свакога профила дају увек само елиптичку инволуцију и за то тачка Р лежи у номоћиом кругу.

Ову је конструкцију изводио Ј. Штајпер још у четрдесетим годинама прошлога века у својим предавањима на берлинском универ-