Srpski tehnički list — dodatak
год. Ху.
Београду Јгнуара 1907. год.
Стручни додатак
СРПОНИ
ТЕХНИЧЋИ ЛИ!
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.
Нонтролни статички прорачун моста преко Моравице у Ивањици графичким путем |
(СДА СЛИКАМА НА ЛИСТОВИМА 1—3.) од М. Турудића
Као пројектант Ивањичког моста, штампао сам у Срп. Техничком Листу за 1903. год. аналитички статички прорачун његов на основу теорије еластицитета. При крају именованог чланка поменуто је, да ће се потпуности ради доцније. штампати и остали цртежи контролног графичког прорачуна по истој теорији са кратким објашњењем примене њене, према делу поменутом у првом чланку, што се овом приликом и чини.
Из ранијих и садањих слика види се, да су лева и десна половина свода подељене на по петнајест ламела ширине 4 == 1, 10. односно 2, == 0,8606 т., чист отвор моста износи 28 1. а стрела свода #= бв 1. Пошто смо свод поделили на ламеле, утврдили смо тиме на оси његовој систем тачака 0—15 односно 0—15', дакле укупно ш==31 тачку. Ако свод однесемо на координатни систем са апсцисном осом Х' — Х' која пролази кроз крајње тачке А и В осе лука и ординатном У — У, која је у исто доба оса симетрије његове, онда ће нам ш-та тачка на оси свода бити утврђена правоуглим координатама Хат, Уп које сеиз димензија свода могу рачунски одредити на начин показат у првом чланку. Да би обрасци за рачунање свода по теорији еластицитета, као статички, неодређеног лука без зглавака испали што простији, узима се нова апсцисна оса Х — Х удаљена изнад осе Х' — Х', за количину
. « ЈЕ. У Мр та у . == Пи А А као што је то у аналитичком рачуну поменуто. Количине
последње једначине лакоје одредити за све спојнице свода, пролазеће кроз тачке ш, чим смо израчунали: јачине
- 1 спојница 4, њихове моменте лењивости Ј== 12 43 и от-
1 порне моменте М = — да%при дубини свода од ! т. [5]
Означимо ли са ф“ угао нагиба спојнице према вертиј| 1 ] · е08Фф
кали имаћемо да су количине: У = У'
|
] «ов чине у аналитичком рачуну одређене и табеларно сређене. На одредбу количина од којих |, зависи ваља обратити што већу пажњу, пошто је грешка у њима
МУ
које су уз остале потребне коли-
учињона осетна.
У аналитичком прорачуну показато је, да су моментне једначине у односу на вертикалне пресеке свода, кроз утврђене тачке шт на оси његовој, за средине спој'ница и обе тачке језгра дате овим једначинама :
| Мер == Мат — Хад Ха — Хр — Хб Уп а | = Мти-т Ка: Хп — ХЖ Х; Пе у ( 4 Јм; = Мап Ха. Ха—Х%Х, — Х, о ЕЕ)
У којима су Мат моменти просте греде А В од силе Р за посматране вертикалне пресеке кроз тачке ш, 2 Ха, Хи Хе статички неодређене количине лука бе: зглавака, према томе оне имају следеће облике:
| ђ Бру Мат. Ма Ха == 1 Н === Б 2 2, Мат. УБ
| Хр ен НИ = а зј пелЕ
Х, УЉ | | Хб ма. У " Мат. Уе Хе == === Беара ) БА Ут. Уе
В 5 У = суми по Симпсоновом правилу и замењује знак А
'В |
међутим Х означује просту алгебарску суму. Чиме су остале количине горњих једначина престављене, показато је у првом чланку аналитичког прорачуна, а.
како се графичким путем долази до непознатих Х —