Srpski tehnički list — dodatak
Год. ХХ
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛМОТ,,
Стр. 15.
На ту линију пројектујемо попречне силе 20 207 20 и кроз вачке 6, 7, 8 на тој линији морају пролазити зраци Аб Ат и Ав. Пошто су у чворовима 7, 8 и 9 одговарајуће ординате М о М а: врло мале и за употребу неподесне то смо их ми одредили и у 2 пута већој размери тиме што смо Ов и (О одредили у 4 пута већој размери, крајње тачке 4 и е ордината 4 (шах (08) и 4 (шах О9) пројектовали на линију пп и добијене тачке 5 и 9 саставили зрацима с тачком А. зрак Ар осеца тачком К на вертикали кроз чвор 7: ординату
2 ТЕ
а тачком ћ на вертикали кроз чвор 8 ординату
Ма --
Исто тако зрак А9 сеца тачкама | и ш на вертикалама кроз чвор 8 и 9 ординате
| Ме „, Мо 4, 4,
2
В.) Примена нађених вредности тах От и одтоварајућих момената при рачунању носача
Кад нам је дат једноставан лимани носач, да га прорачунамо за покретно подједнако подељено оптерећење тада ћемо у појединим чворовима његовим наћи максималне савијајуће моменте и према њима и дозвољеиим нормалним напрезањима израчунати пресеке носача. Ми морамо за тим проверити, да ли ће код изабратих пресека и смичућа напрезања, изазвата попречним силама О, остати у границама до: звољених напрезања за смицање.
Ради тога довољно је прорачунати смичућа напрезања у крајњим пресецима, јер су ту попречне силе највеће, а пресек најслабији. Ну осим нормалних напрезања, изазватих савијајућим моментима и смичућих напрезања, изазватих попречним силама, ми морамо водити рачуна и о напрезањима у косим пресецима, т.з. идеалним напрезањима, која се јављају као резултат слагања смичућих и нормалних напрезања. Та идеална напрезања дата су, знато, обрасцем.
као што је по-
ја = 0,35 с -- 0,65 ЈУ оз ата
где је 6 нормално напрезање од савијајућих момена"та, а т једновремено смичуће напрезање од попречних Ово идеално напрезање биће највеће или при оном оптеређењу, који даје највеће нормално напре-
сила.
зање 6, или при оптерећењу, које даје највеће смичуће напрезање т. За овај последњи случај може се лако наћи 6 и т, а из њих и идеално напрезање К из максималних попречних сипа и одговарајућих момената, које смо одредили или аналитички по таблици 1 или графички у цртежу 4. Кад имамо да рачунамо такав носач с пуним дуваром онда ћемо одређивати моменте помоћу линије
ћ
—1 п ЖЕ
у размери Е пута мањој од размере за силе.
Попречне сале и моменти одређени на начин показат у цртежу 3, могу се корисно применити за рачунање напрезања и у штаповима хспуне решеткастих носача. Познато је да се највећа напрезања у дијагоналама и вертикалама добијају при једностраном оптерећењу носача. Граница Е црт. 3. до које треба да дође подједнако подељени терет у неком пољу, те да у дајагонали тога поља добијемо највећи прити'ак или затезање мало се разликује од границе ХК, треба да доће терет, те да добијемо највећу попречну силу за то поље. Због те незнатне разлике у положају терета ми можемо претпоставити, да највећа напрезања у штаповима испуне добијамо при највећим попречним силама за дотична поља.
до које
(С том претпоставком ми можемо лако наћи напрезања у дијагоналама појединих поља, ако само попречлу силу тах ( за то поље, чија је величина и положај одређена, на три силе О П и Џ, које су пресечене пресеком + кроз дотично поље. На цртежу 5 узет је за пример један полупараболски носач од 36 м. распона с десет поља од по 8, 6 м. дужине, Крајње вертикале тог но-
разложимо по Кулмановом начину
сача имају висину 3, М. а средња вертикале висока је 5.) попречне силе за поједина поља тога носача одређене су цртежом 4. По претпоставци највеће напрезање у дијагонали [, носача добићемо из највеће попречне силе (О, за друго поље. Положај силе (а одређен је на цртежу 5 доњом тачком 1, лево од ослонца А. Замислимо силу Џ, другом пољу доњег појаса продужену до просека с правцем сила тах О; у далној тачки 1 и ту пресечну тачки сила пах б, и Џ
саставнмо правом |, и с пресечном тачком сила П; и д, пресечених истим пресеком ++ као и силам Разложимо (прт. 4.) силу 0, на би Џ,а за тим 1, на 0, и П,, то су нађене силе 0, Па и Џа напрезања у штаповима носача при највечој попреччој сили О Напрезања [о је и највеће напрезање у томе штапу Једновремено с највећим напрезањем А, у дијагонали добићено и највеће напрезање у вертикали У, ако
нађемо [, разложимо у напрезања О, и У;. Сили 0, О; П, и У, у чвору | горњег појаса морају се одржа. ти међу собом у равнотежи и заклапају због тог четворугао сила, по чијем се обиму може обићи без пре«ида. Тим четвороуглом одређен је и смисао сила [г и У, јер је смисао сила О; и О, управљен