Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 22. „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“ _ | Год. ХХ

притисак и 02; == 114—0,06 =) = 12 шут = 2,4 кгр/ем“ | |

истезање. Овде се дакле појављује истезање, које износи:

По томе за 1мет. ширине свода

ње — 230 1000 |

Потребни пресек гвожђа у темену је врло незнатан. Напрезања, која се појављују у ма којој спојници свода, према њиховом својству и величини, зависна су на првом месту од резултанте спољашњих сила (потпорне линије) Нормалну компоненту ове резултанте сменићемо на познати начин са аксијалном силом % и моментом савијања М.

Најпре ћемо изнети приближну методу за одредбу пресека гвожђа (арматуре) и напрезања, која ће се појавити:

У опште је (сравни слика 105.)

='0.28 ем

У М Ево Ставимо садаЕ==ђ ,ћију = пе ИЕ даље —Х%х _ _ 0 | ћ са + 02 2 са + 07; = 55

па ће бити : 2=ђћ— у).

ба, ћЗ, 05, 24. М ако је димензионирање извршено по овом обрасцу,

онда ћемо напрезања гвожђа одредити из: 2

бе == е је

Ова се приближна метода рачунања препоручује за пројекат једног свода, али она не даје повољне вредности за бе. Напрезања на притисик за бетон на против одредиће се довољно тачно,

Тачнији прорачун је следећи:

1.) На пресек дејствује само напрезање на притисак. Према сл. 106. биће:

Укупна површина :

РЕ ==ђ ,1-4 1п (е + 7 е) одстојање тежишта: 4 + п [е (К —а) + Теа!

___Бр-и(е Ре)

Код симетричног пресека баће:

о | > с | ка = | 5 о | о

онда је

и моменат лењивости

десет + пе (2 —а |,

2.) На пресек дејствује истезање. Ексцентричност је постала толико велика да је:

х _ М ЕМ Ако се опет узме 10== је == === ид= 6

сравни сл. 105.) онда се одстојање нулте линије прорачунава из односа:!)

8 8 ћ М М Ее Х— ха а (46 — –р] + ха – пе ==)

– 6 [ер а (Е —а)ј

Напрезања су:

В.х п је = + – | бх—"%) ва == 9; ћ— х— а бсе== П 64 === Х

Х бе== П . 64 —љХ Израчунавање напрезања у сводовим пресецима види у примерима.

Препоручљиво је, да се арматура употреби и онда, када напрезање на притисак 0; буде равно нули, јер незнатне промене у ослонцима, као и у самоме своду могу да изазову напрезања на исте-

[) Једначина за х решава се приближним методама или по Кардановом обрасцу (срав. Тазсћепђисћ дег Нине 1902. 1. стр. 45.)