Srpski tehnički list — dodatak

_ железнобетонских плоча од инжињера Вацлава Риха у Плзену с чешког од Технички Испит, стр. — 37. — Вести, стр. 40. Нашим повереницима од редакхије

Ра

ебруара 1914. год. ГОД. ХХМ

У Београду Недеља 2. Ф

ТЕХН!

Први У

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

– —_—_______________-_____________---- === | САДРЖАЈ: Нове железничке инвестиције на југу Хабзбуршке Монархије од инжињера Николе Ђурића, стр. 33. — Краљевско Српској Академији Наука и Уметности од- предузимача - грађевинара, стр. 35. — Димензионисање

кова пошта стр. 40. · | Ја 5 57

Нове велике жељезничке нивестиције на ЈУ

___ Хабебуршке Монархије,

У троуглу, који преставља југ Хабсбуршке монархије, а чија је основица линија Љубљана — Земун, и врх Бока - Которска

изграђују се и изграђиваће се у најскоријем |

времену нове, дугачке и скупе жељезничке пруге. Цјелокупна сума, која ће се у та грађења утрошити износиће око пет стотина и

двадесет милијона. Површина је тога троу-.

гла округло стотину и четрдесет хиљада

квадратних километара, од којих је око че-

трдесет и три хиљаде дио Австрије, четрде-

сет двије хиљаде Угарске, а педесет и једна.

"хиљада заједничко, Босна и Херцеговина.

„Словен

О је насељен готово чисто Јужним

јуна према пола милијуна других. | Ре овоме су троуглуи државне и зе-

"маљске границе тако несретно и неприродно

ударене; да је здрава жељезничарска политика, и кад не би било двију управа, бечке и пештанске, које се побијају, да би и онда здрава жељезничарска политика била врло тешка. Читаоца бих, који ће ме имати доброту у даљем посматрању пратити молио,

да има доброту узети преда се карту Хабс-

буршког југа, да се лакше споразумијемо.

Средину, језгро овога југа чини Босна и Херцеговина, са својом полу-одговорном владом, и са парламентом од полу утицаја на жељезничку грађевну политику. На њу се наслања с југа Далмација, која у жељезничким питањима може само молити. Сјевер и запад јој чини Хрватска, која је у сфери угарске жељезничарске политике. Крајњи је

а, којих ће бити преко :нест мили-

Ј]. (продужење), "стр. 35. — Државни Срп. Тех. Листа, стр. 40. Благајни-

запад војводина Крањска, провинција австријска; Њој је мјеродавна австријска жељезничка политика. Уза све ово још долази и привредна и културна заосталост ових крајева, која рађа том жалосном појавом, да се нико ни не интересује, ни не настоји отети, освојити, добити утјецај на железничарску тарифну и грађевинску политику. Специјално не на ову последњу.

Југ монархије чини. фактично посебно привредно подручје, оштро одјељено у остале Монархије ријечним долинама са сјевера, и окарактерисано нарочито својим наслањењем на море. Мјесто да су те прилике мјеродавне за грађевну политику, и да су оне створиле једну средишњу тачку из које би се гранала жељезничка мрежа својим главним и на њих опет по привреду логичним споредним пругама, мјесто тога, што се догађаг Жељезничка мрежа добива два центра, два главна града монархије, обадва изван означенога троугла, и поврх тога свакога са својим, међусобом потпуно опријечним интересом, Беч и Пешту. Колико је штетно таково ста-

ње најбоље се види из културне и привре-

дне заозталости тих крајева, јер су грађене жељезнице, жалосно, али факт, често више шкодиле крајевима кроз које прођоше, него што су користиле. Монархија имаде морску обалу дугачку око шест стотина и тридесет километара. На тој је обали била најприроднија и најбоља лука спљетска. Љежећи у средини плодна краја, с луком ванредно згодном за развијање, довољно дубоком, у згодном положају према другим свјетским лукама, била је одређена да буде и стјециште жељезничких пруга и привредни центар југа. Три пруге, које би се лепезасто разилазиле из Спљета, задовољавале би и привредне