Srpski tehnički list
ОТРАНА 108.
СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
БРОЈ 6.
1
На овом месту бележимо немплу весту, да смо, у међу времену од једва месец дана, изгубили четири ваљана инжењера Како нисмо могли добити ближе поДатке о животу појединих покојника, то ћемо их овди само поменути и укратко узети њихов рад у државној служоп.
Јован Суботић, контрактуални инжењер округа ужичког У. кл. умро је 11. Априла. Покојни Суботић је родом из Панчева и по свршетку реалке у Пожуну, учио се на политехникама у Грацу, Бечу и Минхену. У Јуну 1881 године постављен је за контрактуалног инжењера УТ. кл, архитектоног одељења мин. грађевина. За тим је прешао у службу министарства војног, коју је морао, услед неких несугласица, напустити и прошле године у Августу прешао је понова у министар. грађ. као инжењер. У. кл. одакле је 1. Јануара ове године премештен у Ужице, Покојни Суботић спадао је међу спремне наше млађе инжењера,
Јован Марковић, начелник инжењерског одељења мпнистар.тва грађевина, у пензији, умро је 15. Маја т. г.
Са покојним Марковићем спуштен је у гроб један од најстаријих наших инжењера, којих још једва двојца тројца да има међу живима. Рођен 1887 у Новем Саду, прешао је у Србију, одма по свршетку политехнике у Бечу године 1858 и своју каријеру отпочео је као окружни инжењер у округу Купријском, 1860 год. премештен је у Шабац, где је као окружни инжењер остао до 1878 године, када је премештен ва инжењера у мин. грађевина. — 187) године, предавао је годину дана, као хонорарни професор у нашој Вел. Школи Геодезију. Године 1881 постављен је био за инспектора 1. кл. у жељезничном одељењу мин, грађев, а 1886 за начелника П. кл, инжењерског одељења у ком је звању остао до 1. Маја ове год., кода је због слабости, стављен у пензију.
Дугогодишња инжењерска служба, која је може се слободио рећи најтежа државна служба, сломила је и пре времена отерала у гроб покојног Јову, који је свугде, где год је са службом био, познат као ревно-
стан и савестан чиновник и као добар пријатељи друг. Сем млогих друмова, које је у шабачком округу пројектовао и извршио, био је покојни Јова за све време траспрања наше жељезнице, један од највреднијих шефова секција, а исто тако и за време грађења, као инспектор, најпре П1, а затим ТУ. инспекције, покавао се покојник као спреман и ревностан инжењер,
Да је пок. Јова, за све време своје праксе, пажљиво пратио и напредак техничких наука, показао је, сем својих инжењерских радова, још и као хонорарни професор, оставив међу тадањим његовим слушаоцима лепу успомену, нарочито својим практпаним напоменима, у предавањима,
Пера И. Новаковић, инжењер 1. кл. инжењерског одељења министар. грађевина, преминуо је истог дана, и истог часа, када и покојни Јова Марковић.
Пера је Београђанин, где је свршио све школе и по свршетку тех. Фак. Вел. Школе, добио је 1866 године за практиканта, а 1867 за подинжењера мин. грађевина, где постепено авансујући, у Марту ове године доби за инжењера 1. класе.
Покојник је био вредан и савестан инжењер, нарочито је пак радио на ревизији пројеката и предрачуна у министарству грађевина. — ОСлабост, која га од више година мучила напослетку и уморила сметала му је да као практични инжењер свој рад развије.
Радослав Димитријевић, инжењер ШП. кл. архитектанског одељења министарства грађев. преминуо јо 26. Маја ове године. Рођен у Београду, гдеј и све школе свршио, ступио је 1>/1 године, као практикант у мп-. нистарство грађевина. Године 1872 добпо је за подинжењера П, класе у служећи најпре у Зајечару и затим у Смедереву као окружни подинжењер, премештен је 1875 годние у министарство грађевина, где постепено авансујући доби у Марту ове године за инжењера ПТ. класе.
Борећи се вечито са спротињом, покојни је Радослав од дужег времена бло оболео.
АНИ АНИ а ЕВЕ
Материјал потребан за колосск срп, државне железнице, на дуживу једне шине (7,75 11). 2 шине по 7,7) 1 дужине, свега 15,50 т, по 80
ке = 465,00 Ко. 9 прагова, а дрош х па Х ба. 2 пара подвезица, по 12,01 Ко пар,..... = 24,0» Ко. 8 завртња (заворња и запорња) по 0,56 Ко=4 авко 6 плочица и 42 јексера (у правима и кривинама са т > од 600 т)
8 плочица пи 44 јексера (у кривинама сат < од 500 600 1). 12 плочица 48 јексера (у кривинама са т <7 500 та). Примедба. 1 плочица тежи 1,76 Ко. 1 јексер «Ова Ко,
- ДО
Пловидба на Дрини. — Поред грађења друмочба и железничких путова у Босни пи Хердеговини, Аустрија није занемарила ни реке у тим покрајинама.
Почев од 1886 године, босанска управа, троши го-
БЕЛЕШКЕ.
дишње по неколико милиона динара, на регулапију већих река.
У почетку ове године довршено је, у главноме, регулисање Дрине од Зворника до Раче п на том делу већ отворена пловидба, са овим станицама :;
1.) Зворник,
2.) Козљук, · · · 16 кш. од Зворника. 3.) Шепак, · · а > 4) Јања · · • 42 „ , Е 5.) Амајлија, 54 а 5 6.) Рача, пе О +
Из Зворника полави лађа Понедељником, Средом и Петком у 2 сати изјутра; а стиже у Рачу истог дана у подне и по доласку лађе из Брчке иде за Митровицу (42 ки удаљену од Раче), где стиже у 8 сата по подне.
Из Раче полази Уторником, Четвртком и Суботом у 5 сати пр. подне, а стиже у Зворник истог дана око 8 сати у вече.
Од Зворника до Раче, кошта прва класа 2,50 фор; а друга класа (на крову) 1,25 Фор.
ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ