Srpski tehnički list

СТРАНА 152.

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНОТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕОМЕТРОМ БРОЈ 9,

која је 87 Кт дугачка, треба савладати висину од 150 та Дакле са просечним успоном од само 47 55

Дуж целе пруге сва су места купатила тако приступачна, да се не мора отступати од пробитачних успона и кривина. | Од Малоје до Кастасења (Малоја-Саз!азеста), био је рад мало тежи. На дужини од укупно 18 Ки, требало је спустити се у Бергелску долину за 1127 т. То је било могуће једино помоћу 8 тунела, од којих су 7 завојни (Кећ"ншпе!). (Бергедска Долина има непосредно испод Малоје пад од преко 40 р. Сб),

При таковој ситуацији, тешко је било извршити додиривање појединих места, и одбрану противу лавина.

Италијански део пруге Савгавегта-Сћјатепа, (10 Ка дуж,), исто тако је био тежак, јер долина има просечан пад од 87

Сама лак долина има више тераса, које су насељене вароштцама. Да би се тим варошицама могло прићи, често је потребно да пруга излази из природног свог развоја и да пређе у максималне падове од 459.

Ради постизавања пробитачне трасе, удртана, је „прва орпјентација“ на мапи Швајцарске звана : „У1е0!ледкатће“ која је у размери 1: 50000 врло брижљиво израђена и снабдевена хоризонталама,

Пошто се тиме постигла прва оријентација односно падова п праваца пруге, пропутована, је иста и испититивано је, која ће места додиривати на мапи обележена траса,

Па је затим приступљено тачном снимању опасних праваца лавина, брежних сурвина, и максималног стања

воде. Тачно су испитивани геолешки односи, са обзи-

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА НА ОСНОВУ ТАХЕОМЕТРИЈЕ СА

ром на доњи построј тунела, и прикупљан материјал, као и све остаде околности у погледу шуме и др., које су од важности,

После овога рада п прикупље их података, штудирана је траса на самом земљишту.

Кратка снимања и често путовање по извесним местима пруге, доведо је све ближе до вероватно најпробитачније трасе.

Тек, пошто су сви ти подаци прибрани приступљено је нарочитом снимању терена.

После предходног нивелмана, снимљен је појас у ширини од 500 т на целој дужини од Пауов-а до Сћуепте, помоћу астала, у размери 1: 2000 п уцртаване су хоризонтале од 2 до т.

Оригиналпи топографски листови, аутографисаће се и затим одпочеће се са дефинитивним пројектом, који ће, ако буде довршен, да. служи ва извођење предрачуна,

Предрачун добивен на тај начин, толико је сигуран да је Фирма Рћрр Нога 6 Со. п Јакођ Мазј предузела на основу таквог предрачуна, да вазида пругу Гапддаџат -Рауох (50 Кта дуж, и без сумње примиће на такав начин и израду продужене пруге Пауоз-Сћауеппа,

Изузеће чиниће се при томе са грађењем великог тунеда (7,5 Кт дуж.) јер за ту велику грађевину потребно ће бити нарочите подробније штудије.

У сл. 70 исносимо карту сравнења висина скалстске железнице са другим железницама,

А у сл. 71 изложен је уздужни профил скалетске железнице.

Т. Селесковић.

ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХБОМЕТРОМ.

Пише Е. Надлер, инспектор ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ДИРЕКЦИЈЕ,

(ПРОДУЖЕЊЕ)

Одредба сталне у једначини за даљине.

| Пре но што се приступи мерењу даљина, нужно је, да се одреде стадне из једначине за одредбу даљине.

да обичан астрономски дурбин гласи та једначина овако :

Ел ЈЕ ј Пн Пн аи Ер

а за Аурбин са аналатичним сочивом има та једначина овај облик: : Да Ар „ (Р -7 — 0)

+ Ако ставимо члан пет 6

· (Ш)

1 НК -а = < пл ЧЕ А (Р 7 — 6) то ће гласити једначина (1) | те а Еј а једначина (11): Јене рт а ан Мрине и - (П1)

осем тога С

стална с = ЈУ + а, где је У даљина жиже објектива | а а одстојање објектива од средишта пнструментовог, | одређује се непосредним мерењем, (Даљина жиже равна |

је дужини целог дурбина при извученој окуларној цеви). Стална (, може се из обрасца: бе ОИ | вишебројним посматрањем изнаћи,

На ту цељ треба на равном, хоризонатном земљишту са што већом тачношћу летвама измерити и кочићима обележити више тачака почев од инструмента па до 300 т даљине п то за прву 100 та од 20 до 20 т, а после тога од 50 до 50 пи одговарајуће одсеке на летви ( за дотичне даљине очитати,

Сада се израчунају сталне (Оза свако посматрање. Кад би могли са свим тачно читати онда би из сваке једначине добили исту вредност за сталну (О. Но пошто се то у пракси неможе никад десити, то се на основу теорије најмањих квадрата узима аритметична, средина из свију добивених сталних (0 као највероватнија вредност.

Да би се сачували од крупних погрешака у читању, добро је, да се свако читање двапут учини.

Пошто је и најнезнатније померање размака хоризонатних кончића довољно, да вредност (О знатно измени, то је нужно, да се после сваке јаче промене топлоте, које проузрокују ширење или контравпију кончаничине плоче —, уверимо пробањем о томе, да ли је вредност (О остада непромењена,

При инструменту са аналатичном цеви одређује се стална (' на сасвим исти начини, Пошто етадна с овде не постоји, то је рачунање сталне нешто простије.

< 3 | | | : | : |