Srpski tehnički list
|рема томе сасвим је јасно да-пол (0 неможе имати аквог убрзања, Пошто он лежи у пресеку оба круга може иматн ни тангецијалног нити нормалног убра, већ је убрзање те тачке равно нули. Д“ Ако праве Рх и Ру сматрамо као координате ое0__вине са почетком у полу Р иако убрзање ма које тачке __ равложимо у правцу тих осовина онда видимо: 5 _ 1, да права 0 У, садржи у себи све оне тачке __ покретног система, које немају убрзане у правну У У осовине, пошто су убрзања тих тачака управна на истој осовини и · ; 2. да све тачке које немају убрзање у правну ХХ осовине леже на правој ф Р, а то се види отуда, што су убрзања тих тачака паралелна правцу Р У, дакле стоје управно на осовини ХХ, Да то се пол убрзања може сматрати као пресек тих двеју џравих, а да су му компоненте убрзања у правцу координатних осовина равне нули. | Ми смо рекли да је дужина Р ЈУ, = иди (7 == = Р НЕ, . ти, пошто је Р И, размак обртног пола од пола окретања, а“: угловна брзина самог тог покретања, онда излази да је брзина обртног пола равна брзини пола окретања по његовој путањи (С), као што је то на сл 8 и уцртано. Е | На сл. 4, ми смо прегледа ради нацртади сва та убрзања тачака 4, В, Р п ТУ. Пошто убрзање и: важи за цео систем то смо у свакој тачци повукли по правцу и величини дуж Р ф =и == АС вежимо О са 0, онда је О, С резултанта од убрзања р, и и и иди, што исто значи, резултанта од таштенцијалне и нормалне компонете. Ако, дакде, С (0, разлдожимо у правпу полупреч__ника (0,4 и управно на њега, онда је СП тангенци- | јално убрзање по правцу и величини, а О, р нормално. | 410
(ЋЕ и са свима осталим тачкама. ___Из слике се јасно види да је убрзане тачке А стално по величини, а по правцу пролази кроз тачку О, и пол #, али да су му компоненте променљиве, Сем тога види
Прво је == К' а друго У", 7“. Мето је урађено
ЕН“ пика ОПТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
се да тачка У, неможе имати резултујуће убрзање у правцу нормалном, и пошто је компонента тог убрзања Р У #“ = = ао и противположепа, према томе остаје пете 0:86, 4 Ба само 1 ти = 2 ар као резултанта, јадно убрзање. | Из слике видимо и ту појаву, да су правци тангенцијадног убрзања супротни кретању одговарајућих. тачака, а то значи да је кретање система успорено. |
тангонци- .
СФРАНА 15,
На сличан начин можемо одредити и брзину као и убрзање тачке Во у механизму на сл. 5, који постаје из предидућег на сл. 1, када полупречник |, буде со ведики у коме се случају тачка 8 кређе по правој липији.. Тај случај важан је код парних машина, јер ако сву масу н, пр, клипа, укрснице, ит, д. замислимо концентрпсању, у тачци 8 и помножимо је са убрзањем њеним онда добијамо љењиве силе, које код локомотиве изазивају штетна кретања и мењају дијаграм парног дејства.
При решењу првог задатка ми смо се држали правила п начина која произилази из историје тог кретања ; при томе смо видедп, да нам је потребно знати, ради одредбе брзина тачке 1), сл. 3., направој О, ПО и А В, положај пола ГР, но како у већини случајева тај положај пада ван нашег домашаја, то је потребно одре-
| дити те брзине другим количинама код којих место пола
не долази у обзир,
Повуцимо из центра О, праву О, р паралелну ка зраку Р 1) онда је дужине О, 1)' равна брзини те тачке услед окретања око пола Р. Да би тачку Г', за случај, да пол Р падне дадеко, одредили, ми ћемо посматрати А ДАРА РА ПР, одакле следује:
РАД НИД таи О ДР а изтроуглов д О, рА ~ АРА В имамо:
АВА В == ЖО 14 ЈЕ
"Из ових двеју сразмера сљедује ДА О: 4 р— АРрР:А ВБ у ње
Ар АБ' 0, 1" даће нам велпчину брзине тачке Г) и правац зрака р Р. Као што се из досадањег види ми можемо чисто конструктивним путем одредити брзину и убрзање тачке В у ма коме положају праве А Е.
Из теоријске механике познато је, да правац убрзања код праволинејног кретања или код кретања по кривој путањи, чији је полупречник кривине ~ велики,
одакле имамо 4 "= Према томе и дужина
| пада у правцу самог кретања, док код свију других кре-
тања образује са истим мањи илп већи угао; за тачке покретног система, које леже на обртном кругу, видели смо, да правац убрзања пада у правцу кретања, из тога излази: да ће све те тачке описивати путање, којих је кривина на том месту ~о велика, то су оне тачке путања код којих се кривина истих мења, обрће; због чега је тај круг и назват у кинематици обртни круг, а пресек његов са нормадом полних путања обртни пол.
Другом приликом испитиваћемо кретање неког система, који у простору око неке сталне тачке а под да-
тим условима ротира. Ј МО ОТОВЕОВИЋ инжењер.
СИТНИЈЕ
Нов начин спајања гвоздених цеви (из чешког техничког листа), — Инжењери Кабани и Ламал, предложили су нов начин спајања гвоздених цеви, који је веома пробитачан. Крајеви 2 цеви, које треба спојити, израђују се као што показују сл, 1 и 2 (на 16 страни). Цеви А ни Љ имају на крајевима појачања 78. Саставци обе цеви нису као обично одсечени, но су исечене по динији а. 6. в. г, тако да оба зареза један друтоме потпуно одговарају, а површине истих покривају се тачно једна са другом. Кад је цев А положена то треба и цев 5 хориАно положити и да зарези цеви један другога допокривају. БЕЛЕШЊЕ.
Кад је 10 учињено, и цеви се једна уз другу добро притисну, опашпу се оба краја прстеном В од ваучука и то два пута око обе цеви на њиховом саставу. Код цеви од 15 ст пречника прстен је 1,95 тт дебео.
Тако спремљене цеви затворе се гвозденим прстеном,
Овај прстен састоји се из две половине, које су спојене шарниром а могу се помоћу 2 завртња по потреби више или мање стегнути.
Навијањем завртња притисне се прстен од каучука те попуни све шупљине, које се између цеви налазе, тако, да спој буде веома сигуран, непропуштајући ни ваздух.
а