Srpski tehnički list

ОТРАНА 46.

за спроводе. Цеви су у извесном размаку спојене капијама, које ће се по кад-кад отварати. Кода се састоје од 20: дугачких цилиндера са скоро 8 11 пречником, а кретаће се на више, утеривањем ваздуха са доњег краја цеви. Точкови, који се крећу по горе поменутим шинама, налазе се на чеоним странама кола. Улазак у кола је такође на. чеоним странама; кров средину иде степенаст ходник и са обе стране тога ходника има по 25 до 85 седишта. Кола са 50 путника тежиће до 10 000

ке, Успон у цевима износи 707. Да би се кола у тако косом положају у равнотежи одржала, потребан је притисак, на дољну чеону страну кола, од 6300 Као, пли до 900 Ке на 1 13 == у, атмосфере. Дакле, при притиску, који одговара висини стуба воде од 1, кола ће стајати; увећавањем тог притиска, кола ће се пењати; смањењем пак, спуштаће се. Стуб ваздуха са притиском, који ће тежини кола на супрот дејствовати, најбоље је средство, јер у исто доба, поред кочница, чува да се кола. од једанпут не сјуре. Кочница се састоји из једне _ греде, којом су снабдевени точкови и са једног и са другог чела, а која је према шини постављена, тако да се из средишта кола, сви точкови могу радијално за шиле приљубити, према потреби јаче или слабије, Кочницом рукује влаковођа, али може и аутоматички да дејствује, чим брзина кола пређе извесну границу.

За вожњу на више, потребан је пригисак од Ло а за вожњу на ниже од у, атмосфере. За произвођење тог притиска, поставиће се један за другим, два центриФугална вентилатора, са пречником лопатица од 6,5 18.

За брзину од 7 ш (сек.) при вожњи на више, потребно ће бити сваке секунде 56 за" ваздуха од Но атмосфере; због неизбежних губитака у притиску, при вожњи на ниже, узета је количина ваздуха од 80 та" са

0 ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГРАНИЦА

БРОЈ 8.

прптиском од у, атмосфере. — Поменути вентилатори дају ову количину ваздуха, обрћући се 810 пути у минути. Турбине, које покрећу вентплароре леже непосредно на осовини лопатица вентилатора, па према томе и исти број обртања чиле.

Како на горњем крају цеви, на врху планине, барометар показује висину стуба живе од 420 ти, а на доњем крају 700 ши, то ће, ако у целом тунеду, од 4000 та дужине, хоћемо да постепено повећамо притисак ва У, атмосфере, морати вентилатори дизати доста тежак стуб ваздуха, па према томе и снага, коју треба, турбине да произведу, биће знатна. Та снага износи 9400 коња, а добиће се водом које код Лаутербруна има увек у изобиљу.

Потребан притисак ваздуха, за вожњу на више, дају вентплатори час у једну, час у другу цев тунела.

Како извесном броју обртања лопатица у вентилатору, одговара известан притисак ваздуха, то се мењањем тога броја, може, према броју путника или терета у опште, увек регулисати и одговарајући притисак. (С тога су, за овакав случај, вентилатори пробитачнији од дуваљки са клипом (Кођепееђље).

даштивање простора између спољне површине кола и цеви, не може бити потпуно, с тога што је присисак од У, атмосфере мали, а постизава се прстеновима, који су око кола на више места намештени, образујући тако званд лавиринтско заптивање (Гађутић-Рлећ биво).

Ове манипулације, потребне за полазак и кретање воза, може вршити један машиниста пз машинске зграде у Лаутербруну. У истој згради налазиће се, целој тој железници, потпуно одговарајући модел, у коме ће кола кретати се исто онако, као што се крећу кола у тунелу; сем тога, ту ће се налазити манометар, који ће показивати тачно притисак ваздуха у тунелу, а горња станица биће са дољном и машинском зградом, као и са влаковођом, спојена телефоном.

Кола, при пењању, стојаће у вези са ваздухом на врху планине, тако да ће притисак ваздуха постепено опадати и по томе бити не осетно за, путнике.

Како ће за време док се саобраћај врши увек из весна количина доста топлог ваздуха, на горњем крају тунела излазити, то је с тиме уклоњена и незгода услед смржњавања.

Извршење ове железнице коштаће по предрачуну 10 милиона динара. (По „Пешвеће Вашлећила“).

0 ОБЕЛЕЖАВА

Џрошле године отпочети су у нас покушаји за катастарска снимања, а ове зиме чињене су припреме, да се рад у већем обиму продужи. Један од првих радова при оваком послу, који управо треба да предходи самом геодетском снимању, јесте 0б'лежавање граница или међа појединих имања; јер докде тод се не поставе сигурне границе појединих парцела, дотле је и само снимање истих безкорисно, С тога би требало по у нас да се што пре донесе закон о међама појединих имања.

" Веома интересантан чланак о томе штампан је у „Лећаећи Њ-у ј8г Мегшеззипосуезеп“ свеска, 28. од прошле године, који ево у преводу доносимо.

|. Обележавање граница код старих културних народа.

У историји јудејског народа, паилазвимо на прве трагове о обележавању граница, постављањем камена, како би сваки сопственик пазио на своју међу, и да

ЊУ РРАЋЦИЦА,

исту не прекорачи. А изгледа, да су већ тада и разна племена, подељена била са разним белегама.

Исто тако служили су се и Грци још пре Римљана, са граничним стубовима, које су звали „Херме“, а подизати су у почаст Хермеса пили Меркура, заштитника и чувара граница.

И ако Ромулус, оснивач рпмеске државе, није још своју земљу обележио и ограничио знацима, то је већ његов следбеник, Нума Помпилије, којн је владао 8, време јудејског краља Манасе-а, год. 709. пре Христа, увео не само гранично камење, за ограничавање земљишта појединих сопственика, већ је увео м службу богу Терминусу коме је и храм подигао, у коме је исти обожаван у виду каменог кипа.

Облик таквог камена, био је или са једном или са двема ногама, а изражаваше чврсто и непомично

] Е 4