Srpski tehnički list
СРЦШСКИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
УРЕДНИК М, И, СТАМЕМКОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. школе
ГОДИНА 1.
ЈУНИ и ЈУЛИ 18971.
СВЕСКА 6. и 7.
РАД УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
он ва
СА ГЛАВНОГ СЊУПА У ЊРАГУЈЕВЦУ.
На гдавном годишњем скупу држаном 9. и 10. јуна т. г. изабран је нов управни одбор удружења п то:
за председника г. Пера Велимировић, министар грађевина;
за подлредседника г. М. Милашиновић, ипспектор железничке дирекције;
за чланове гл. Н. И. Стаменковић, професор Веднке Школе; 4.“ Вујић, начелник арх. одељ. ман. грађевина; Миша Марковић, инспектор железничке дирекције; Јефта Отсфановић, инжењер мин, грађе. вина; Марко Ђурковић, начелник мин. грађевине; Милан Андоновић, професор Велике Школе п Огеган Ча-
ђевић, инжењер министарства грађевина.
Чаписници седница и закључци које је скуп донео, штампаће се у идућој свесци.
ОКО
КОЈИМ ЈЕ г. ТОША СЕЛЕСКОВИЋ ПОЗДРАВИО ДРУГИ ГЛАВНИ СКУП УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА 9. УНА 1891. ГОДИНЕ У КРАГУЈЕВЦУ.
Одлични зборе; многоштована Господо.
Састанком српских инжењера, данас, на П. главном, годишњем, скупу свога удружења, баш на овоме месту, поклдоњено је пзвесно морадно јемство за успех оних тежњи које гаји једна од најстаријих расадница српске технике.
Сматрам за особиту почаст и пријатну дужност да, вас на овоме месту искрено поздравим у име главне интелектуалне масе те најстарије наше техничке расаднице.
Као год што храбра војска, непоколебљивом вером у своје вође, тако исто п та интелектуална маса, ти српски раденици привредници, гледају у одлично удружење српских ипжењера радосним надама, јер знају, да је на застави удружења српских пнжењера једна од најважнијих инсигнија, девиза: васпитавање српског раденика привредника на корист српске технике и тиме на корист своју сопствену и свога ближњега,
Колико је и српски раденик привредник дубоко осетио потребу, да види остварено неко јединство у српским привредним снагама, види се из тога, што је
покушао да предходи примеру српског инжењера те да споји извесан део српске привредне снаге у кругу „занатлиског удружења“.
Ади остављен једино осећајима, без потпоре каквог стеченог искуства, без поуке у каквом сличном примеру кога код нас није могао наћи, српски раденик привредник у томе покушају занатлиског удружења морао је наскоро да подлегне оној струји, која по својој природи води диаметрално супротно ономе правцу којим треба да води удружење привредничко.
Та струја, названа политиком, — та наша специФично домаћа политика — која је, — бар у питањима народно привредним, — увек тражила и нашла своју
моћ и своју корист у красноизреченим, алп слабо извршеним опште корисним делима, та струја у својој пенаситимости прети да прогута и лепу идеју која је била положена као камен темељац корисном дому привреде крштеном: „занатлиско удружење“,
Чиста питања занатлписке привреде, у кругу занатлиског удружења уступила су места питањима соци-
12