Srpski tehnički list

СТРАНА 148,

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

Број 8, и 9.

8. ваздушним притиском • + + + + + + + 17,40 Фон. 9. притиском воде + + + + + + + + + + + 15,70, 10. електрином + +++ + ++. +. +. 1870, 11. великим парним машинама • + • . + 800. ,

Снага под 8., 9. п 10. добија се са једног заједничког места, од кога се потрошачима разводи.

Ако се збивен ваздух спроводи цевима, које не леже у нарочито за то озидане калале, већ су просто у земљу укопане, онда једна коњска снага произведена ваздушним притиском кошта 14,70 Фенига.

Из наведених бројева види се да је, кад год није могуће наместити какву већу парну машину, најбоље снагу производити на једном месту и одатле је спроводити потрошачима. У таквом случају пак, најјефтинија, је едектрина, која се у псто доба може и за осветлење употребшти. Сем тога је руковање електромоторима лакше, но машинама са згуснутим ваздухом илп са воденим притиском,

Ако ли се снага не производи на једпом заједничком месту, већ се за сваки поједини мотор непосредно, добија, онда су најпробитачнији петролејски мотори, ако је само петролеј ослобођен од нарочате порезе. Машине са загрејаним ваздухом не могу се у многим случајевима употребити.

Машине са воденим притиском имају ту добру страну што за случај пожара, може се исти одма савладати. Стубови од сазијених [ или 2 гвоздених греда. Ј. М. Гатет из Чикага, израђује на прост начин и у

простом облику стубове од кованог гвожђа, употребљу- |

Јући греде облика [ пили 2 на овај начин: по две греде облика ТО (сл. 1.) иди по две греде обпка 2 (сл. 2.), савију се под правим углом око њихове уздужне 0с0-

вине, па се онда те две греде помоћу, између њих утурене 1 греде, споје једна с другом образујући на тај начин, један стуб. Ова утурена греда служи да цео стуб буде крут. Такви стубови могу се увек лако пребојадисавати и на тај начин чувати против утицаја влаге. Ободи од савијених греда, могу добро да послуже за ослонце или везу косника, конзола и других делова. 7. а. У. а. Таг.

Каналисање немачких и француских река. — Метоттез де Ја Зос1666 дез Јасешеџцта стуПез, донео је кратав извод из једног списа инспеткора Воић-а о каналисању немачких и Француских река. Сравњењем односа, за пловидбу у тим двема државама изилази да је пловидба у Немачкој знатно олакшана, ширином, обилатошћу у води и равномерним падом главних река. Тако н. пр. треба, на Елби од њеног ушћа па уз воду прећи 652 кл докле се (код Дрезде) достигне висина од 100 т над мо-

рем; на Рајни треба прећи 621 Ки (до Караеруа); па, Одри 524 Ки (до сниже Бреславе), а на Везеру 389 Кт.

Француске реке пак имају јаче падове, тако н. пр, Достиже се висина од 100 ш над морем:

На Сенш“ за 547 Кт од ушћа, а оари о 90 " . „ -Гиронп. 9507. ' . + ови 20 “ "

Мапа немачких река је у томе што су јако разбацане м са многим окукама. Код Француских река пак цезгода је што немају довољну дубину; с тога јеу Француској поглавпта пажња и обраћена, на издубљење корита, докле су у Немачкој реке ограничаване насипима пили шпоровима. Даље, од 6743 Кт пловних река у Француској отпада на пловне канале 4756 ко, а у Немачкој од 8000 Кп отпада на канале само 1000.

У Немачкој граде уставе у каналима. ва веће лађе, са дужином од 57,50 ш и ширпном од 7,00 л; при већем стању воде могу да газе 2 до 2,5 та, при мањем стању пак, лађе се мање товаре и онда плиће газе. У Француској пак задовољавају се са мањим димензијама, дужина 88,50 ш, ширина 5,30 1 п најмањом дубином 2,00 т. Услед оволико потребне дубине, морају се многе реке дубити а многе каналисати иди поред њих градити нове канале.

Покретне бране, које се у Француској нарочито граде, слабо су примењене у Немачкој.

з»Зуге1у. В. 1.6

Прокторова кула за светску изложбу у Чикагу. Тек што је Ајфел саградио своју чувену кулу за париску изложбу, појавила се жеља у Ентлеској, а за тими у Америци да створе још већу грађевину но што је та кула. У Лондону се тога ради образовало нарочито друштво, коме је председник чувени железнички краљ Ваткин, Циљ друштва је да се у Лондону подигне монументална кула са још већим димензијама но што је Ајфелова. У Америци пак, чим је покренута мисао за, светску изложбу, поникли су и разни пројекти за кулу, која би Ајфелову надмашила. Од свију пројеката, усвојио је екзекутивни одбор за светску изложбу која ће у Чикагу бити, пројект Давида А, Проктора (Ртосђот).

Васина те куле изнеће 950 ш, дакле 50 т виша од Ајфелове. Подножје куле покриваће површину од 20 000 та“. Цеда ће се кула саградити од челика и тежина тога материјала изнеће 7500 000 Ке.

На каменом темељу подижу се најпре 6 челична стуба, од 15 т у квадрату. На висини од 60 т постављен је патос првог спрата. Површина тога патоса је 6500 ла". На висини од 120 т долази патос другог спрата, са површином од 4000; на висини од 280 т, патос трећег спрата, са површином од 1500 т", На том спрату биће метеоролотака опсерваторија, као и машине за електрично осветдење куле. На послетку на висини од 304 т налази се патос четвртог спрата.

да пењање на кулу служиће 10 дизаљки (Аш2ое), од којих 4 иду до првог спрата, 2 до другог са задржавањем на првом, 2 без задржавања до другог, једна од другог спрата до на трећи и четврти и једна од трећег спрата до на четврти. За 1 сат све дизаљке могу да дигну до 8000 лица.

Машине за дизање налазиће се у згради, која ће се поставити у средини подножја пи захватати 1 440 та“ површине.

Сам облик ове куле је веома сличан са Ајфеловом,

„Мазећ. Сбопзјт,“,