Srpski tehnički list

СТРАНА 68.

ИГИЈЕНСОСКИ

ОБЗИРИ БРОЈ 2.

апсолутно непробојне, опет за то још то није довољна гаранција, да ће оне таке остати, и да временом неће пропуштати. Ливено и асфалтисано гвожђе јесте, истина, сразмерно веома, подесан и поуздан материјал за водоводне цеви, али ипак није тако постојан, да ће цеви од њега бити једини изузетак од свију физичких тела, те „одолевати свима утисцима“ (као што то комисија тврди). На против: оне ће се кад пре кад после почети кварити, а нарочито на местима својих спојева. Најчешћи узрок томе су притисак с поља (терет земље и грађевина) и изнутри (притисак воде, т. з. удар струје или аеквећјаг), потрес (земљотрес, железница, трамвај, теретна кола и калдрмисање), слегање земљишта, мраз (цича), влага, хемиски и биолошки процеси у земљишту са својим продуктима итд. Ови последњи истичу се особито на местима спојева и у приликама, где су гвоздене цеви изложене утицају киселина, алкалија и других продуката органског распадања — дакле утицају онаких прилика, какве се налазе у каналима, који одводе поган и нечистоћу. Свим тим равним начинима може доћи до тога, да или цев местимице знатније попусти (да прене, да се прогризе, проједе, да се опучи, да спој пропушта и т. Д.), или да материјал цеви у целини промене свој молекуларан састав тако, да постане пробојан и без видљивих, оштећених места (пукотина и рупа). Да није тога, да гвожђе одолева свима утисцима, не би биле нужне тако честе оправке и скорашњих и старијих водовода, и не би се после неколико година наилазило у земљи на тако трошне и прхаве гвоздене цеви, да би се могле прстима ломити и дробити, него би оне вечно трајале.

И још је нешто, што доказује, да се вода и кроз гвоздене асфалтисане цеви може баш окужити — само ако има томе прилике. Воду могу окужити једино кужне клице — т. ј. живи микроорганизми, а течности и гасови загаде је или отрују, али не инфицирају. С тога је у том питању важнији фактор пробојност ливенога. гвожђа за микроорганизме, него за течности и гасова, а баш о том фактору владају још и данас међу нестручним људима, (па на жалост и међу члановима водоводне комисије) са, свим погрешни појмови. Њима је веома тешко схватити, како ће кужне клице проћи кроз тврде зидове гвоздених, асфалтисаних цеви, кад ето не могу да продру кров мекан и порозан материјал («са 267), порозитета») као што је пешчаник, песак, истуцан угаљ, печена земља и толике врсте друдих употребљених филтара.

И доиста, у први мах изгледа то питање са свим основано, али ће му зналац ласно паћи

одговора. Пробојност једнога материјала. за мипроорганизме разликује се од његове пробојности за течности и гасова, и има веома честих прилика, кад се оне никако и не подударају. Пробојност за клице не зависи од тврдоће материјала и целокупног порозитета (т. 3. волума пора, Рогепуоћштеп), него од неких других прилика. Зна се н. пр. и опитом је доказано, да је за микроорганизме непробојан само онај материјал, који има ситније поре од самих микроорганизама или бар тако ситне, многобројне и тако размештене, да простори међу њима, дакле отворени, слободни путеви у томе материјалу, представљају неброј читавих лавирината. Пролазећи тим дугим, често испресецаним, дакле, веома вијугавим путевима микроорганизам се гдегод о окуку порног зида закачи, те ту и остане. Где су пак ти путеви кратки и оразмерно прави и неизпресецани (као што је у материјала са крупним порама), ту није таких прилика, те се онда микроорганизам провуче ма и кроз чврсто и релативно слабо порозно тело т. ј. тело са малим укупним порним волумом. За то је н. пр. неупреден памук (вата) најбољи чувар од кужних клица из ваздуха, — много поузданији него пергаменат, гума, каутшук, плуто, восак, лем ит. д. Да је то доиста тако, има примера из искуства, а има и научних доказа. Техничари имају прилике да виде пролаз микроорганизама, на грађи која је заражена т. 3. домаћом губом (тегиТецв Јавгутапа, Напевећуапит). Глеђ на зубима је н. пр. тврђи од ливена гвожђа, па га и опет потреси, промена температуре, киселине и други утицаји неприметно претуре тако, да пропусти клице у унутрашњост самога зуба, те га они својим животом и расплодом окуже и сатру. Малим невидовним пукотинама, повредама и порама продиру клице и изданци њихови кроз веома тврда тела (дрво, кост, камен, метал), и могу се гдекада па танким, провидним плочицама (пресецима) тих тела под микроскопом видети.

Гвоздене ливене пи асфалтоване цеви од 5 тт (9 тип) дебљине нису дакле са свим поуздана одбрана. од инфекције воде с поља, баш ни с почетка док су нове и опробане,-а још мање касније, кад под равним утицајима почну пуцати и имаче се пварити.

Што се тиче притиска воде у водоводним цевима, на кога се многи (па и чланови водоводне комисије) позивају, кад је реч о одбрани од загађивања с поља, мора се рећи, да сену томе претерује. Истина је, да би у случају већих повреда на цевима унутарњи притисак гонио воду на поље, (као што комисија вели, да «јури») а не би пуштао нечистоћу унутра, али