Srpski tehnički list

има

БРОЈ 2.

ГРАФИЈСКИ ПРЕСТЕВЉЕНО неколико МЕТОДА ЗА СПАЈАЊЕ И Т. Д.

СТРАНА 78,

ГРАФИСКИ ПРЕСТАВЉЕНО НЕКОЛИКО МЕТОДА ЗА СПАЈАЊЕ ПРАВОГ КОЛОСЕКА СД КРУЖНИМ,

ИЗРАДИО

МИЛ. ПАВЛИЋЕВИЋ, ИНЖЕЊЕР,

Железнички пут у кривини захтева измене, којима је цељ, да олакшају уписивање точкова измеђ шпна с једне стране, п савдађују центрифугалну силу с друго стране. Прво се постизава раширењем колосека а. друго тиме, што спољна шина (према центру кривине) не остаје у истом ниво-у као ш унутарња.

Да би се испунила горња два услова не може се замислити нагао предаз: нужно је дакле ући постепено са правог колосека у кружни, п ова постепеност повлачи измене у спојним дедовима, правог колосека. са кружним. И овде је нужно рашпрење колосека и издизање спољне шине, које се као што ћемо видети заменило са једном кривом динијом,

Раштрење колосека. — Кодосеку се повећа ширана за 4 до 5 шт на Аужину шиџе и пред улазак у кривину; али тако да спољна шина задржи исти положај према осовини пута,

Издизање спољне шине. — Може св рећи да се је дуго код железница, улазило у колосек у кривини помоћу нагнуте равни са пењањем од 1. до 8 шш на метар; шта више и данас, многе се жељезнице задовоЉавају са тим непотпуним решењем. Послужимо ли се овим спајањем, имаћемо три случаја:

Нагнута раван само на правом колосеку, само на вружном, олп половину на правом а полопину на кружном. Сва су трп начина перацпонадна п имају својих незгода.

Кад нагнута раван лежи само на правом колосеку, кола, клизећи ка унутрашњости кривине, производе анормално трење неповољно како за сам пут тако и за, точкове. Ако је нагнута раван само на кружном коЛосеку, у почетку кривине нема се Ддовољног издизања, н усљед центриФугалне сиде, спољна шина подноси сувишна напрезања. У осталом. у самом улазу у кривину тражи се, да буду испуњени геометријски услови полатања шина, и са те тачке ово Друго решење може да да се сматра непотпуније од првог

Најзад кад се нагнута равап налази и на правом и на кружном колосеку, само се у неколико пзбегавају поменуте незгоде код прва два случаја, јер се јављају и једне п друге само у мањем степену,

Да напоменемо још п ово:

Нагнута раван ствара у попречном профилу пута денивелације, које се не смеју трпети но правом колосеку, а које се не могу избећи само у крпвини.

Усљед постеценог издизања спољне шине, криви се равнина пута, и онда изазива пзвијање кола.

Ако за хоривонталом долази кривина у паду, образује се испупчење у Додирној тачци тангенте, како кад, слабије пли јаче.

На све ове незгоде није се могло равнодушно гле дати, и одавно пажња инжењера беше управљена. на то, да се рацијонаднијим спајањем отклоне помепуте мане. Отуда, је данашње тако звано прогресивно спајање, а састоји се у овоме, Између правог и кружног колосека, умеће се једна спојна крива линија, чији полупречник кривине у свакој тачци одговара њеном издизању. Како издизање варира од о до висине, рецимо, %, полупречник кривине поменуте криве линије мора да се креће између о и полупречника круга.

5 виа _____-_-___-_-__

Полазећи са горње основе наилазимо на разне методе. Тако, тако звана тачна, метода долази до једначине криве диније, чије су координате изражене у овој једпачини ;

у= 494 Во 4 и #—8— Во --. ... 8 је дужина криве линије, А и В константне,

Ова метода није примењена у практици.

Затим имамо методу Хбгашпо-ову која задржава само прве чланове у горњим постепеностима :

у= 455 п 2=%, одакле у = Аг", једначина кубпе параболе.

Кога по-ову методу карактерише то, што у додпрној тачци параболе п круга, обе криве линије имају псту тангенту, исту ординату п полупречник кривине.

Код друге једне методе, методе сћаодз, замењује се парабола полигоном, са странама редативно врло малом. Страше подигона, Нису ништа друго до тетиве круга, чији полупречник кривине одговара средњем издизању тетиве, У додирној тачци круга и параболе жртвују се заједничке тангенте, и спајање почиње од тачке гди обе линије имају заједнички полупречник,

Остављајући за сада аналптично развијање ових метода као п других, пзнећемо једну графијску која лепо илуструје поменуте

Нека је 40Х права, тангента у (О на круг чији је полупречник Е (ел. 12. на л. 41). Из ма које тачке А, конструпшимо парабодни лук АБ', који ће служити за спајање правог колосека са кружним. Изберимо тачку А параболвог лука са полупречником кривине = [. Кроз ову тачку повуцимо тангенту #, затим параледно # а на круг, тангенту У са додирном тачком у Ф''. Померимо парабодни лук с дева на Десно, параледно њему самом, док тачка Ф, не дође у фу л на ординату 46", која пролази кроз додирну тачку ф''; затим спустимо лук наниже док 0' не дође у ф7, У овом тренутку тангента, # поклопиће се са тангентом #, и две тачке ф н фу" како имају исту тангенту, исту ординату п исти полупречник кривине, спајање би било оскулаторно, само би се колосек померио за количину ф'%''= 7, Овим се добија Мдга н060 оскулаторно стајање.

Други случај. У место Да доведемо тачке фи фб' 40 поклашања, ако продужимо кретање с дева на десно, Док Ф не дође на %' (тачку круга) (сл. 18. на д. 41), две криве линије имаће у овој тачци исти полупречник кривине, али две тангенте које се секу. То би било спајање од Оћарег-а.

Најзад, оставимо тачку Ф параболног лука, чији је полупречник кривине раван полупречнику круга, већ изаберимо тачке а п а тако, да су њихове тангенте паралелне, и крећимо параболу док а не дође у а/. Кружни и параболдни лук имаће пету таптенту а разне полупречнике. На тај се начин добија. тако звано уну = тарње спајање МдуФШ -0в0.

Ово неколико геометријских нанапомена, износе врло просто, како исти лук може да да три начина за спајање према томе, да ли се обазвиремо на прав колосек или на кружи,

ДЦ