Srpski tehnički list

СТРАНА 126.

ад 4) у одељења: «) за цивилне зграде, 8) за народне палате п у) за рачунарства.

Осим овог особља, које се састојп од техничара, административних чиновника и млађих чиновника, којп раде у централноме бпро-у, постоји још ово:

1. Надлештво, које стоји под министром грађевипа, виши савет за саобраћајне друмове, као:

П. разни генерални саветници и перманентне комисије за поједине службене гране, које стоје под министром п од којих напомпњемо ово:

1. главни савет за мостове п друмове;

0. главни савет за цивилне зграде; п

9. мешовите комисије за јавне радове,

У погледу на ову последњу трупу пма се напоменути, да се она састоји из шефова разних струка војеног п цивилног одељења, у главноме из 19 чланова, и да она само опда Функционише, када се тиче грађевина, код којих долазе у питање разне ове струке.

1Т. Виши савет за саобраћајне друмове.

Састоји се пв свпју министара п државних секретара, пз потпредседника државног савета, гувернера народне банке, генералног секретара министра јавних послова, пољопривреде и тргонине, 3 (трију) директора: железница, друмова и водених путова, даље од 7 државпих саветника п 8 посланика обадва дома, па 17 председника трговачких судова п осталих знаменитих корпорација, као п напослетку из 15 виших државпих. чиновника (међу којима има 8 генералних — ппсепектора, грађевинских).

11. 1 Генерални савот за мостове и друмове.

Као члан долази генералип секретар министра јавних послова, 17 генерадних пнепектора (грађев. техничара) једног вишег инжењера као секретара и 3 директора ш то железница, друмова п пловидбе. Дпректори имају само онда решавајући глас, ако се закључци односе на њихову струку.

Од 27 генералних инспектора пзабрата су 9. за целу сезону, докле су 8 осталих једни за зиму, % други за лето.

Генерални савет за мостове п друмове дели се у 2 секције, које се доле у вршењу свију послова пад подчињеним му генералним — пнепекторима — арондпемана, али немају даљих пододељака. У главноме пма свега 16 генераднах — ппспектора — арондисмана већином са седиштем у Паризу: а сваки од њих има под собом једног генералног ппепеклора, који врше по својој струци разне грађевинарске послове п то 1. за обичну службу (вегујсе огшпајте) 2. за специјалну службу (зет-

ОРГАНИЗАЦИЈА ТРАЂЕВИНАРСТВА У ФРАНЦУСКОЈ

утсез зредаих) 3. за манипулацију (8. ћудташуиез) 4 за |

реке (туегев) 5. за канале (сапапх) 6. за грађевице на мору ((тауаих шагшпев) 7. за разне грађевинске струке (ветујсев ФШтуега) 8. за, железнице (сћепшп де (ог) п 9. за деташирану службу (5. абфасћез) као војена пристаништа, комисије ит. д.

Сваки поједини инспекциони — арондисман дели се у више оделитих срезова по природи послова а према месним п теренским приликама одељени су рекама п 1. д. а у свакоме срезу има виши инжењера (1асетецг еп сћећ), но срез се делп у више појединих секција са по једним инжењером као шефом (товтшепг отфпајте) напослетку свака секција дели се у одељења, које има свако руковођу радова -— кондуктера, — но овај није

БРОЈ 4.

самосталан административни чиновите, него води надзор над грађевинама, чиновницима п раденицима, који су црема локадним приликама овде или онде постављени, а осим овога он помаже по који пут у биро-ским радовима инжењеру пли вишем пнжењеру.

Чиновници од вшшег инжењера па на ниже то су специјалисте за дотичну струку, па п ако по неки пут врше друге послове, Само генерални пнспектори врше послове стручне у обиму програма лото ер сћатззбев. Виши инжењери, који добијају директне налоге од преФеката, израђују са ишжењерима пројекте грађевинске, а њих врло корисно потпомажу њима придодати кондуктери — који су теоријски и практички образовани дакле једна врста средњих чиновника, чијп највишт ранг стоји у рангу подпнжењера. Пројекат који је ипжењер саставио после одобрења вшшим пнжењером долави преко префекта тенералноме писпектору, којп се ту понова прегледа, а по том поднесе на преглед и решење генералноме савету (ез ротз сб сћанззбез. У особлтим важним случајевима оп се подноси п вишем савету за саобраћајне — друмове на дефинитивно решење и одобрење. О целпсходности једног пнжењерског пројекта, одлучују и то на највишем месту колегпјалне власти. Па и ако овака поступност доста времена, захтева, опет за то она дије најбоље гаранције како о целнсходности поднетог пројекта, тако и о обвирима које се према копкуришућим приликама јављају, % у исто време чине то, да се примењују пекуство до којих се код грађевиша у земљи дошло, као што се и увођење и примена норма шја вршп.

11. 2 Генерални савет за цивилне зграде.

Стојп под председништвом министра пли тенерална секретара, евент. под председништвом генералног инспектора, кога министар нашменује, а састоји се из директора дпрекција наведених под ад 4 п 8 геперална пнепектора као сталних чланова, а осим овога из 2 архитекта, једнога аудитора п једног секретара као темпорерпих чланова. Под њиме стоје државни арфитекти, који врше управу над грађевипама државним, које су у извршењу. Државних грађевина мало је на броју пошто већина јавних зграда прппада окрузима, дијецезама и опћинама, А у државне зграде долаве ведпке школе, институти за вештине, музеји, конзерваторија, Олблиотеке, театри п палате, даље монументи и поједипе цркве, као и зграде министарства, правде п т д. Број државних архитекта нпје велики до 50, но онп имају своје помоћнике, п друге млађе чиновнике.

Према овоме архитектура најмање спада под државу но више под департмане, дијецезе п општине, које су их дужне набављати персонал на свој трошак.

Према овоме сваки департман има својих сталио ангажованих департманскиг — арситеката, који поред своје сталне но скромне плате пмају законом нормпраје, тантијене, за састављање пројеката и падзор над грађењем, али само не смеју Фунгирати као предузимачи. Често пута опш могу бити у исто врсме дијецески арфитекти ако нпсу за то особени чановиици постављени, којих је плата као п онпх првих. У круг архитекта д :јецеских епадају цркве, манастпри, заводи, конаци владички, лицеји и т.д., који потпадају у ту дијецезу. Напослетку општине су дужне своје архитектонске послове вршити преко својих комуналниг аржитеката. Но

"ови архитекти не добијају сталну плату, но само нор-

малну тантијему, према томе онп су већином приватни