Srpski tehnički list

славље“

"професора и

Ре

БРОЈ 5.

5 менковић зна врло добро, да је целу ту ствар

покренула најпре публика у јавним листовима, |

па. онда неки лекари (међу којима ја нисам био), па најпосле варошки физикус, и да је спор између Варошке Управе и Општинског Суда о томе питању долазио у два маха пред Главни Санит. Савет... он све то врло добро зна, па ипак са свим противно говори. Тако му је згодније; то му иде у рачун; савест му се против тога но буни, а осетне казни се по боји... па шта му је. стало, ако баш поштени људи и назову тај начин његовим правим именом: подметањем нлеветом. Нека само буде успеха, а за средство се не пита.

Али се г. Стаменковић није зауставио на првом кораку, него је загазио још мпого дубље: — дао се и на фалзификовање. Као што ће се читаоци — може бити — сећати, ја сам у моме чланку рекао, «да инфекција, пије прост Физички или хемиски процес мртвих материја, него да се оснива на биолошким законима», па онда: да «кретање бактерија пије само пасивно, него и активно»... а г. Стаменковић при репродуковању и цитирању тих назора вели, како ја тврдим, да «кретање бактерија не подлежи ни физичким, ни биолошким» шта више, да «не подлежи никаквим законима»... а то је очигледна и (без сваке сумње) злонамерна фалзифимкација мојих речи. На жалост наш кривички законик гони само Фалзификовање исправа и потписа н. пр. на мепицама,... а ко нема друге моралне директиве сем кривичког законика, а не мари за јавну осуду, тај може текстове фалвификовати, како год хоће.

Па ипак је све ово, што до сада наведох, и сувише грубо, незграпно и провидно, а да би могло заваратп и завести онога, који разуме питање а с пажњом је прочитао и мој чланак и одговор на њега. Много боље заснована је и удешена друга варка, која је управо основ целоме одговору г. Стаменковића, и која и опет потврђује оно старо искуство да и инфериор пији дужови имају своје оружје у борби за опстанак, а да је то оружје — љмунавство.... Г. Стаменковић добро зна, да се често поред звучних имена заборави на ствар; да се много пута гледа само на вињету, а не на садржину, па је то искуство употребио у своју корист. Књига, коју су «писали 16 немачких лекара, хигијепичара» мора бити непогрешна, и мора импоновати свакоме; — за Пастера и Петенкофера зна цео свет и држи их с правом за научаре првога реда, с којима се, наравно, д-р Батут не сме и не може упоредити; па ако му пође за руком, да помоћу тих сјајних звезда баци сенку на свога противника, онда

штијЕнСскКи обзири ПРИ УКБРШТАЊУ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ 6 КАНАЛИМА

"РРАНА 139.

је победа г. Стаменковићу пред великом плубликом (а то њему је и стало) ујамчена. Велика, публика држи сео више речи и имена; опа нема, ни вромена ни спреме, да заиђе дубље у саму суштину појединих џитања; она пе разбира за прилике и околности, него суди по шаблону; она не подноси многа објашњења... у кратко: она тражи само згодну реч и звучно име да се на њих ослопи, па ко јој то пружи, онај је њу задобио... Тако је рачунао г. Стаменковић па је према томе и одговор удесио.

И доиста ови лукави рачуни г. Стаменковића, без сумње би потпуно успели, само кад их не бисмо прегледали и пречистили. И овако ће они јамачно у великој публици, на коју је г. Стаменковић рачунао, оставити нека трага, али се на то ја не могу освртати. Тај успех му с драге воље уступам, и ни мало му не завидим на аплаузу са треће галерије... само ћу се потрудити, да стручне читаоце — праве читаоце «Т. Листа» — изведем на чистину. Мени је доста, и ја, сам потпуно задовољан, ако само њих уверим, да је г. Стаменковић у овом одговору радио као она тица, која носи јаја у туђа гнезда, да их тамо други излегу. —

Г. Стаменковић је професор хидротехнике на Вел. Школи и председник водоводне комисије, па се већ по томе од њега с правом може ишчекивати, да у питањима о водоводима има својих пречишћених, прекаљених и учвршћених назора. По овоме што се дигао да мени одговара изгледа, да се његови назори у томе питању начелно разликују од онога што сам ја изнео, па кад је већ дигао бачену му рукавицу, те примио двобој, онда је требао сам на мегдан изаћи, а не у запећку остати, а саме девере слати... То није јуначки и витешки, а баш беше прилике за јунака и витеза. У моме чланку покрепута су толика питања из разних струка, игијенске и техничке области, да је доиста чудо, што професор хидротехнике и председник водоводне комисије не зна о њима ништа сам рећи... што пе уме чак ни новију литературу тих питања прибрати и у своју одбрану употребити.... него се одмах код прве речи као обичан лајичар, као ђаче из скамије на професоре и ауторитете за савет обраћа. Пресудну реч признатих ауторитета траже научари обично тен онда, кад им се противник не да ни најбољим разлозима и доказима уверити. Ко одмах тиме почиње, издаје своју незрелост и неспремност у оној области, коју мисли да тим начином снажно заступа. Приватна нисма и личне препоруке измоле или излажу од својих професора обично само опи ђаци, који немају добрих јавних сведоџаба, а ради су да без испијаи без

19

сапљоианн баириви