Srpski tehnički list

СТРАНА 164.

ИГИЈЕНСКИ ОБЗИРИ ПРИ УБРШТАЊУ водОвВОДНИХ ЦЕВИ 6 КАНАЛИМА

БРОЈ 6.

то примером и за лајике у бактериологији доста равговетно објаснио. По томе се клице угнезде у површне поре и-пукотине тврдих материјала, па ако тамо нађу услове за живот (влаге, топлоте и хране), почну се размножавати, те својим младицама, низовима и изданцима продиру све даље, док не прорасту кроз цео слој, — дакле и на другу површину употребљена материјала. „А кад живе клице могу да прођу (или да проникну) кроз најситније поре, отворе, пукотине, и повреде тврдих материјала, којима не пролазе ни најситнији мртви, суспендовани делови (као што су н. пр. трошице боја), шта ће им онда сметати, да то не учине кроз поре, отворе, пукотине и повреде водоводних цеви, било на самом

Сле а.

виду, било у спојевима, (који су пуњене меким, органским материјама); било најпосле гдегод на лепове, завртње, славине и одушке — нарочито кад нису добро израђени Да пак тога Допста бива и може бити, видећемо касније.

Као што се види, велики део ових навода и доказа могао би послужити и као одговор на оно, што је Петенкофер рекао — а нарочито на онај, за бактериологе, тако рећи, наиван пример са запушачем и вином. Ја не бих морао на то ни подсећати, али је први мој чланак са својим равлозима нашао тако мало разумевања код мога противника, да то не смем пропустити, С тога ћу морати нарочито одговарати и на друге тачке Петенкоферова одговора, и ако је то учињено већ мојим првим чланком.

Петенкофер одмах с почетка упућује на прилике у Паризу и Лондону, где водоводне цеви доиста иду каналима (ес ошв, Зиђуаув), али је та напомена упућена на погрешну адресу. Та ја сам то и сам у свом првом чланку павсо;

— само с том великом разликом, што у мене има уз тај пример и неких објашњења: за што и како се то тамо чини. Ако коме ни оно није било доста јасно и разговетно, ја ћу му помоћи и очигледним објашњењем. Слике 9,3,4,5,би7 представљају пресеке паришких канала заједно с водоводним цевима и другим спроводницима. Из њих се види: 1., Да су у Паризу водоводне цеви спроведене веома пространим каналима, (има их од +,4 метра висине, и 5,5 метара ширине, као што је СоЛесфеиг 4'Автегев) у којима нечистоћа тече издубљеним коритом табана (ево! А сиуебе, зоћептпеп, Вгаџцећуаввегтипеп), остављајући или с једне, или с обе стране толико суха места (банка, ђапдиебе), да се њим може са свим слободно ходити (има, их са 0,9 метара ширине и с једне и с друге странеј; и 9 Да су водоводне и друге цеви спроведене дужином канала а не попречке, па још уз то на нарочитим узвишеним полицама — тако, да их течна садржина канала не може дохватити, а да опет оне слободном току те садржине не могу сметати. Тако је — и још боље је —-и у Лондонским тако званим зиђууаув-има (јер су то читави тунели, а не прости канали); слични односи владају у таким приликама и по другим варошима,... а где је тако, онде — наравно — нема места страху, да ће бити игијенских неприлика. отуда — т.ј. да ће се, може бити, вода у цевима каналском садржином загадити и инфицирати, или да ће цеви слободном отицању каналске садржине сметати. Где се пак — као што ја наведох — водоводне цеви спроводе омањим (па и приватним) каналима сумњиве конструкције;.где те цеви иду попречке и самим табаном канала (а тога је у нас): ту су са свим друге прилике, и ту доиста ласно може доћи до оних игијенских неприлика и опасности, које сам ја набројао. Све да се не бојимо квара и повреде цеви, џа услед тога и инфекције од каналске садржине — а на то морамо помишљати, чим су цеви у непрестаном дотицају с каналском течном садржином — ипак би успор и застој те садржине била толика. игијенска неприлика, да је ни Петенкофер не би могао равноДужно гледати. Та за што се онда даје каналима, облик јајета с врхом на ниже; за што се тражи правилност и глаткост каналске унутарње поставе — нарочито у доњим деловима —; за што се удешава, да пад одговара потреби... него за то, да се основно правило при грађењу канализације «Нигде застоја; нигде таложења !» («те дераг| пипефаје веб Ја сртешаћоп сопшие де тајемаих пзезв» као што вели Ј. Восћага) што тачније изведе. И баш је Петенкофер најјачи поборник тога начела (бранилац т.з3. «сплавног